AŽC osudio izjavu tužioca kojom je okrivio žrtvu

Žrtva ga je pre nekog vremena napustila i prijavila za nasilje. Tom prilikom izrečena mu je hitna mera zabrane prilaska koju je, kako se navodi, poštovao do njenog isteka u aprilu. Iz medija se moglo saznati da je žrtva i ranije trpela nasilje, ali se plašila da ga prijavi.

Moglo se pročitati i da su živeli u kući opasanoj visokim zidinama, pod stalnim video-nadzorom, te da je nasilnikov otac poznat policiji zbog držanja nelegalnog oružja i iznuđivanja novca. U vezi sa ovim slučajem oglasilo se Treće osnovno javno tužilaštvo, ističući kako je „učinjeno sve da se ova žena zaštiti“.

Autonomni ženski centar u otvorenom pismu Trećem osnovnom tužilaštvu zahteva odgovore na pitanja: 1. Da li je slučaj razmatran na sastanku Grupe za koordinaciju i saradnju i ako jeste, na koji način je Grupa procenila rizik? 2. Zašto je i kako prilikom procene rizika prenebregnuta činjenica da je nasilnikov otac odranije poznat policiji zbog kriminalnih radnji, te da mu je dostupno nelegalno oružje? 3. Da li je Grupa za KOO Surčin obavestila Grupu za KOO Novi Beograd o slučaju, pošto se žrtva preselila kod svojih roditelja na Novi Beograd? 4. Da li je Grupa napravila plan zaštite i podrške za žrtvu? 5. Zašto zamenik javnog tužioca sve vreme ističe da nasilniku nije mogao biti izrečen pritvor jer ranije nije bio prijavljivan za nasilje u porodici, pa nema izgleda da ga ponovi? Koji drugi indikatori su uzeti u obzir prilikom procene rizika i postupanja po podnetoj prijavi?

AŽC osuđuje izjavu zamenika tužioca kojom je okrivio žrtvu tvrdeći da je sama birala nasilnika, te da ga je mogla ranije prijaviti. „Kako su zamenik javnog tužioca i ostali postupajući profesionalci cenili mogućnost da žrtva prijavi nasilje imajući u vidu da je živela u izolaciji, te da je njen svekar povezan sa kriminalnim krugovima? Zašto žrtvi nije pružena adekvatna zaštita, sada kada je smogla hrabrosti da prijavi nasilje“, navodi se između ostalog u pismu AŽC.