Babanić: Nameštaljka da bih napustio Bristol

Iako su najistrajniji „bristolci“ uspeli da se „izbore“ sa ministarstvom i da dobiju stanove od države, Babanić nije bio u toj grupi koja se do kraja borila za stambeno mesto koje su godina otplaćivali.

On je prihvatio kolektivni smeštaj – ponudu Ministarstva odbrane.

Međutim, par meseci nakon što se uselio u sobu obavestili su ga da mu je smeštaj u Zvezdari obezbeđen na šest meseci. Tom prilikom dobio je zahtev da kolektivni smeštaj napusti do 12. decembra ove godine. NJega sada čeka iseljenje bez ponuđenog alternativnog smeštaja.

– U Bristol nisam došao svojom voljom, stan u Zagrebu nisam napustio svojom voljom, 35 godina plaćao sam učešće za stambenu izgradnju. Osećam se odbačeno. Sve što sam radio u grupi generala Rašete radio sam za dobrobit Srbije i bivše vojske. Razočaran sam. Samo sam dobio obaveštenje da nemam pravo na smeštaj i da mi 12. decembra ističe rok. Podneo sam zahtev za produženje, ali ni jedan drugi papir nisam dobio sem obaveštenja da nemam pravo jer nisam vojno lice, zato što sam u penziji – kaže za Danas Babanić.

On ukazuje da je na službi u Zagrebu bio 1991. kada je „počelo previranje“. Završio je u grupi za pregovore generala Rašete sa Vladom Hrvatske i 24. decembra 1991. po odluci Ministarstva otišao iz Zagreba za Banjaluku, a potom u Sarajevo. Dobio je naredbu o prekomandi i u Bristol došao 4. marta 1992. godine.

Tada je dobio rešenje o smeštaju do rešavanja stambenog pitanja (do dodele stana). U korist države odrekao se stana u kome je u Zagrebu živeo, međutim isti taj stan otkupio je njegov sin. NJega u Stambenom vode kao da ima rešeno stambeno pitanje iako ima presudu Vrhovnog suda gde piše da bez obzira ko je nosilac stanarskog prava – tužitelj ili tužena, tužitelj – Babanić je bilo lice koje je moralo da napusti teritoriju Republike Hrvatske.

– Obavezali su Stambeno da mi zaprimi molbu, oni su to zaprimili ali kad su otkrili da je sin otkupio stan u Zagrebu, oni su me skinuli sa liste. Razveo sam se 1986. Kada sam 1991. otišao iz Zagreba, ona se nakon godinu dana uselila u stan, bez moje saglasnosti. Prilikom razvoda dete je dodeljeno njoj kao i pravo na stan u Zagrebu. Taj stan je 2001. godine otkupio moj sin po savetu pravnika i od tada imam probleme, iako sam dao izjavu da se odričem stana u korist države Srbije, koja će imovinske odnose rešavati prilikom sukcesije – priča Babanić. On objašnjava da nije želeo probleme koji su se u Bristolu odvijali tokom sukoba vojnih beskućnika sa Ministarstvom obrane pa je napravio zahtev za Zvezdaru i dobio rešenje da mu je soba odobrena.

– Nisam hteo da pravim nikakve probleme preko glave mi je bilo svega. Zadovoljan sam sobom, nisu morali stan da mi daju, samo da imam gde. Kada je nastao ceo problem sa Bristolom i prilikom iseljavanja ljudi iz hotela nisam hteo da pravim probleme oko toga i napravio sam zahtev i tražio Zvezdaru, koju su mi dali. Sad shvatam da je to bila prevara da bih izašao iz Bristola, priča Babanić i dodaje da su posle 6 meseci prestali da ga tretiraju kao vojno lice i kao vojnog penzionera, „jednostavno su napisali da nemam pravo na smeštaj“.

– Praktično imam osećaj da je sve bila nameštaljka da se iselim iz Bristola, kaže Babanić. Navodi da ima 80 godina i da je zbog zdravstvenog stanja viša vojno-lekarska komisija dodelila rešenje da ima prioritet u rešavanju stambenog pitanja zbog bolesti, pa su ga ipak skinuli sa liste.

– Pošto sam star vezan sam za lekare, otišao mi je centar za ravnotežu, kičma, ne mogu da hodam jednostavno na neki način ja sam svoj život preživeo, ali neću da izađem na ulicu jer nemam gde, ukazuje Radomir Babanić.