Back to black – nazad u mrak

Ostalim učesnicima seanse – u ovom slučaju građanima Srbije, ostavljeno je pak da nagađaju šta on to tačno želi.

Isto tako, i u najnovijem makedonsko-srpskom obaveštajnom ratu pitanje je koliko je odluka da se naprasno povuku naše diplomate iz Skoplja lični Vučićev kapric. Praćenjem dosadašnjih Vučićevih poteza može se proceniti da je u tom činu 50 odsto ličnog doživljaja, 49 odsto naprednjačkog populizma, i jedan odsto politike. Šta je sad tu lični doživljaj? Vučić ne voli Zorana Zaeva. Ovaj lider makedonskih socijaldemokrata pripada u Evropskom parlamentu rivalskoj grupi stranaka, onima čiji stožer nisu progresisti okupljeni oko Angele Merkel, nego njen koalicioni partner Zigmar Gabrijel. Svojevremeno je Bojan Pajtić kačio na društvene mreže svoje fotografije sa Zaevim dok su im pozicije bile obrnute, Pajtić je bio vlast a makedonski kolega opozicija. I iz toga je jasno ko su Zaevu prvi partneri za saradnju u Srbiji. Drugo, Zaev je vlast Nikole Gruevskog oborio onako kako će verovatno morati da ode i Vučićeva SNS. Suština tog prevrata nije u zapadnoj podršci i demonstracijama, nego u tome kako je Zaev podigao rejting. Bio je to isti način na koji je Vučić preuzeo vlast nakon 2012. godine – upotrebom u političke svrhe presretnute komunikacije.

Zaev je izveo operaciju makedonskog „Vikiliksa“ pre dve godine, optuživši Gruevskog i njegovog rođaka šefa Uprave za bezbednost i kontrašpijunažu (iste ove koja je sada kao slušala Vučića i nadzirala našu ambasadu) da su nezakonito prisluškivali više hiljada građana, kao i političke protivnike. Bio je to uvod u krizu koja se završila padom Gruevskog, bez obzira na njegov dobar rezultat na izborima. Zaev je tvrdio da je snimljen materijal koji je delimično objavljivao i delio medijima, i na kome su zabeleženi snimci razgovora državnih zvaničnika u kojima se ugovaraju prljavi dilovi dobio od „makedonskih patriotskih obaveštajaca“. U Srbiji je na početku Vučićevog mandata proces bio značajno drugačiji – 160 snimljenih diskova pokojnog Miodraga Rakića, Tadićevog šefa službi, nije dospelo u javnost. Međutim, Vučić je temu prisluškivanja postavio kao jak populistički oslonac, i sa tog oslonca izvršio postepenu čistku unutar službi.

Ali, pre ili kasnije ista priča može biti upotrebljena protiv njega i Vučić zato preventivno deluje kad god mu se instinktivno „javi“ da može doći u problem, ne hajući za spoljne okolnosti. Tako je recimo, iste te 2015. kada je i Zaev objavio snimke, Vučić usred samita OEBS u Beogradu, išao na poligrafsko ispitivanje izazvano tadašnjim sukobom sa vlasnikom Kurira Aleksandrom Rodićem. Zato i nisu u pravu oni koji misle da Saša Janković ima politički i javni profil koji nikako ne može da uzdrma Vučićevu vlast. Naprotiv, on je baš to – neko ko bi mogao da dobije presretnute podatke i da ih verodostojno objavi. Preventivna demonizacija kojom Vučićevi tabloidi deluju protiv te mogućnosti još nije dala rezultat, Jankoviću nisu pronašli ništa što je u službi Zaštitnika građana uradio na štetu poverljivog materijala i građanskih prava. Voleli ga ili ne, smatrali da je bio previše plaćen i da je amater u politici, Saši Jankoviću bi građani poverovali da objavi neki obaveštajni materijal.

Šta je sada tačno uradio Zaev da toliko iziritira Vučića ne možemo znati – jeste se slikao sa Rodićem usred najnovijeg Kurirovog sukoba sa vlašću i jeste bivši direktor EPS Aleksandar Obradović dobio savetničku funkciju u Vladi Makedonije. Vučić, međutim, nikad sebi ne dopušta ljutnju koja ne može da se poveže sa naprednjačkim populizmom. Taj populizam je zasnovan na stalnom tihom održavanju kroz tabloide „prisustva“ neprijatelja. Neprijatelji su infiltrirani i u naše redove, ali neprijateljima smo i okruženi i zato stalno moramo da vodimo borbu protiv njih. To jest tu borbu vodi predsednik Srbije. Međutim, prema matrici Umberta Eka, problem sa takvim konceptom jeste što se neprijatelj ne procenjuje kako treba – ili se misli da je previše jak ili previše slab. Tako u ovom slučaju nemamo realnu sliku koji je to nivo poremećaja odnosa Beograda i Skoplja.

I to čak ako se setimo Solomona Bleka. Prema pisanju Vučiću najbližeg tabloida Informer, Solomon Blek je službenik Stejt departmenta koji je uslikan 2016. kako zajedno sa, sada obratimo pažnju na funkciju – savetnikom ambasade SAD u Beogradu Denisom Ibišbegovićem – šeta u protestnoj koloni „Patkice“ beogradskim ulicama. Ako pozovete bilo kog penzionisanog radnika BIA, on će vam objasniti da redovno, od pre desetak godina, službe bezbednosti šalju savetnike po ambasadama zbog borbe protiv terorizma i sličnih problema.

Slično tome, makedonskih mediji „uhvatili“ su godinu dana kasnije našeg savetnika za bezbednost Gorana Živaljevića u Skoplju, objavivši da je predvodio pristalice Gruevskog koje su upale u Sobranje i istukle Zaeva i još nekoliko ljudi. Sada smo od Vučića saznali i da je Živaljević nakon toga povučen, kao i da će biti imenovan novi savetnik. Ako hoćemo da čitamo između redova, saznali smo mnogo više – a to je da je Beograd morao da učini diplomatski ustupak, iako je to pokrivao pričom kako se Zaev izvinjavao Vučiću na neformalnoj večeri kod Federike Mogerini zbog izjava koje je davao u kampanji. Kao i saopštenjem da su Vučić i Zaev u telefonskom razgovoru sve izgladili.

I druga važna stvar – naša vlast se sili samo na one koji se ne usude da joj se suprotstave. Tu dolazimo do onog jednog procenta – a to je politika. Ivica Dačić upro se iz petnih žila da Vučićev mračni triler politički razradi – i uhvatio se podrške Makedonije Kosovu za glasanje za članstvo u Unesko. Samo što se sada sa tim ne dešava ništa – u Prištini je interregnum. Da prikupljaju potpise da učlanjenje ponovo stave na dnevni red, kosovski političari bi to oglasili na sva zvona. Ili bar na mreži Tviter gde su kačili slike srpskih manastira tokom prošle kampanje za članstvo. U ostatku tog jednog odsto, ako ima još nečega, to je direktno suprotno onome za šta naprednjački populista misli da se njegov vođa bori. Kao i u slučaju Crne Gore i tamošnjeg „državnog udara“ – tada u Srbiji se odvijao slučaj „oružje u Jajincima blizu Vučićeve kuće“ – predsednik Srbije pomaže da se okružimo NATO zemljama. Jer, šta u Makedoniji mogu drugo da misle, nego da voleli Srbiju ili ne, ipak treba da se od nje zaštite.