Foto: FoNet/Marko DragoslavićPravoslavni vernici koji poštuju Julijanski kalendar proslavljaju Badnji dan i Badnje veče.
Završavaju se poslednje pripreme za najradosniji hrišćanski praznik – Božić.
Vernici sa badnjakom u kuću unose sreću, zdravlje i napredak.
Ispred hramova širom Srbije pale se badnjaci.
I ispred Hrama Svetog Save organizovano je paljenje badnjaka kojem je prisustvovalo nekoliko hiljada vernika.
U Hramu Svetog Save trenutno je bdenje, koje će trajati do ponoći kada će biti održana arhijerejska božićna liturgija.
Više hiljada Nišlija prisustvovalo prazničnom paljenju badnjaka i lomljenju česnice
Više hiljada građana Niša prisustvovalo je u toku popodneva tradicionalnom paljenju badnjaka u portama pravoslavnih crkava u tom gradu.
Najveći broj građana okupio se na platou ispred Hrama cara Konstantina i carice Jelene, gde je uz paljenje badnjaka organizovano i lomljenje česnice sa šest zlatnika.
Česnicu je osveštao i večernjom službom u tom hramu rukovodio episkop niški Arsenije.
Prvi su zlatnike u česnici „pronašli“ Aleksa Ćosin (11 godina), Elenea Kocić (12 godina) i Nika Đorđević (8 meseci).
U porti Hrama cara Konstantina i carice Jelene podeljeno je i 300 badnjaka i 300 ikonica, a služeno je i vino, čaj i suvo voće.
Paljenju badnjaka i lomljenju česnice prisustvovali su, između ostalih, i predstavnici niške Gradske opštine Medijana i komandant Kopnene vojske general-potpukovnik Milosav Simović.
Nakon paljenja badnjaka u portama pravoslavnih hramova u Nišu usledio je vatromet.
Kako običaji nalažu, u selima u ranu zoru odlazi se u šumu po, najčešće, mlado hrastovo drvo, a u gradovima se badnjak kupuje na pijacama.
Na ovaj dan priprema se i božićna pečenica, mese kolači i torte, i sve se priprema za prazničnu trpezu.
Uveče, badnjak se zajedno sa slamom i pečenicom, unosi u kuću.
Slamom se posipa pod, čime se dom pretvara u vitlejemsku pećinu u kojoj je rođen Hristos.
Badnjak predstavlja drvo koje su pastiri doneli i koje je Josif naložio u hladnoj noći.
U seoskim kućama slama na podu leži tri dana, u gradovima ova simbolika svedena je na rukovet slame.
Badnjak se, uz niz ritualnih radnji koje treba da obezbede zdravlje i napredak cele kuće i porodice, odmah loži, u gradovima pregori tek po koji list, i večera može da počne.
Mnogi ovaj dan provode u strogom postu, ali najčešće su na trpezi pasulj i riba.
Na Badnje veče posvađani treba da se pomire. Ne spava se, već dočekuje trenutak Rođenja Hristovog.
Badnja noć je noć mira i iščekujuće radosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
