Bahati zvaničnici oba entiteta

Kao i sva druga pitanja, ljudska prava u Bosni i Hercegovini su opterećena, i u znatnoj meri onemogućena, sistemskim problemima i etnonacionalnim politikama koje zanemaruju pojedinca i njegove/njene potrebe i prava – kaže za Danas Sumeja Tulić iz nevladine organizacije Civil Right Defenders u Sarajevu.

Kršenja ljudskih prava, dodaje naša sagovornica, pored sistemskih propusta, su neretko u vezi sa autoritativnim i bahatim ponašanjem zvaničnika oba entiteta. Ona ukazuje na to da skorašnja dešavanja u Sarajevu i Banjaluci, gde su masovni protesti obeležili protekle sedmice, nažalost ukazuju na to da je prosečnom građaninu i građanki BiH zbog neodgovornosti i nerada izabranih zvaničnika onemogućen dostojanstven život. ?I sam život postaje upitan. Kad ovo kažem mislim na najmlađe sugrađane?, naglašava Tulićeva.

Kao i sve države koje su nastale raspadom Jugoslavije, navodi ona, BiH je u svoje zakonodavstvo uključila sve konvencije, te usvojila nacionalne zakone koji, da se primenjuju, građani bi uživali zavidan stepen ljudskih prava. „Stiče se dojam da su usvojene konvencije usvojene samo pro forme, bez suštinskog opredeljenja za vrednosti koje one podstiču. Neimplementacija međunarodnih i državnih instrumenata zaštite ljudskih prava to potvrđuje“, naglašava naša sagovornica.

Prema njenim rečima, do početka demonstracija za rešavanje pitanja JMB u Sarajevu i drugim gradovima, te protesta studenata u Banjaluci, borba građana za prava su se svodila na sporadične proteste, uglavnom štrajkove radnika i okupljanja tzv. invalida rata. „Nedostatak solidarnosti s tim i drugim skupinama je bio više nego evidentan. Bolest najmlađih sugrađana i brojne administrativne i finansijske prepreke koje stoje pred njima su okupile građane. Svaki dan u podne građani se okupljaju pred Parlamentarnom skupštinom tražeći ništa više od toga da parlamentarci rade svoj posao. Nadam se da se građanska svest konačno probudila“, ističe Tulićeva.

U odnosu na borbu za ljudska prava, međunarodna uloga je svedena na podršku nevladinom sektoru, dodaje ona, navodeći da uloga međunarodne zajednice nikako ne bi trebala da bude u fokusu ljudskih prava, već građani. „Oni su ti koji treba da budu svesni svojih prava, te da deluju kada su im ista uskraćena. Bitno je da građani počnu doživljavati ljudska prava kao nešto lično i neophodno za život u građanskom društvu. Takođe, jako je bitno jačati svest građana o univerzalnosti ljudskih prava. Poštovanje univerzalnosti ljudskih prava nije moralna obaveza, već zakonska. U tom smislu, treba podržati napore koje takvo shvatanje ljudskih prava promovišu kroz razne obrazovne, aktivističke i kulturne programe. Nažalost, BiH i druge države regiona kroz svoje institucije i organe daju najmanji doprinos takvim naporima“, zaključuje Sumeja Tulić.

Ko sme u Predsedništvo

„U proteklih nekoliko godina najznačajnije pitanje kod razmatranja ljudskih prava u BiH je presuda Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu u slučaju „Sejdić – Finci“ i neimplementacija iste od države. Odluka suda u Strazburu nedvosmisleno obavezuje državu da ukloni diskriminacione odredbe koje građani BiH koji se ne izjašnjavaju kao pripadnici jednog od tri konstitutivna naroda – Bošnjaci, Hrvati, Srbi – onemogućuje da se kandiduju za članove Predsedništva BiH i Doma naroda Parlamentarne skupštine. Apsurdnost cele situacije je da neko ko se izjašnjava, na primer, kao Bosanac i Hercegovac ne može kandidovati za Predsedništvo zemlje koja se zove Bosna i Hercegovina“, ističe Sumeja Tulić.