Bajden prvo vraća SAD u Pariski klimatski sporazum

Takođe se očekuje da mu jedan od fokusa bude vraćanje dece porodicama koje su razdvojene na granici, kao i uvođenje mera za borbu protiv kovida 19, uključujući nošenje maski.

Bajden će zakletvu polagati u sredu, 20. januara. Svih 50 američkih država su u stanju pripravnosti zbog mogućih nasilnih protesta uoči inauguracije, a u Vašingtonu će biti raspoređeno više hiljada pripadnika Nacionalne garde.

Prvih nekoliko sata nakon stupanja na funkciju Bajden će posvetiti izdavanju niza naredbi, čiji je cilj raskid sa administracijom njegovog prethodnika, navodi se u memorandumu u koji su američki mediji imali uvid.

Između ostalog, Bajden će vratiti SAD u Pariski klimatski sporazum, ukinuće zabranu ulaska u Ameriku za građane nekih većinski muslimanskih zemalja, uvešće obavezno nošenje zaštitnih maski i proširiti ograničenja u vezi sa prisilnim iseljenjem i zaplenom imovine zbog pandemije.

Kako se navodi, ova izvršna naređenja su samo jedan deo Bajdenovog ambicioznog plana za prvih deset dana na funkciji.

Takođe se očekuje da pošalje u Kongres novi veliki predlog zakona o imigraciji i da se usredsredi na usvajanje stimulativnog plana od 1,9 biliona dolara koji treba da pomogne oporavak ekonomije zemlje od pandemije virusa korona. Bajden je, takođe, rekao da će cilj njegove administracije u prvih sto dana od preuzimanja dužnosti biti i obezbeđivanje 100 miliona doza vakcine protiv kovida 19.

„Novoizabrani predsednik Bajden će preduzeti korake ne samo da popravi najozbiljniju štetu koju je napravila Trampova administracija, već i da pokrene zemlju napred“, naveo je u memorandumu budući šef Bajdenovog kabineta Ron Klajn.

Bajden će preuzeti dužnost usred pandemije bez presedana, pri čemu dnevno bitku sa kovidom 19 izgubi više hiljada ljudi. Do sada je od posledica zaražavanja virusom korona umrlo gotovo 400.000 Amerikanaca.

Tema Bajdenove inauguracije će biti „Ujedinjena Amerika“, pri čemu će novoizabrani predsednik fokus staviti na uklanjanje političkih podela. Očekuje se da inauguraciji prisustvuje potpredsednik SAD Majk Pens iako je Tramp rekao da on neće biti na polaganju zakletve.

Novoizabrani predsednik će zakletvu polagati tačno dve nedelje nakon upada Trampovih pristalica na Kapitol hil 6. januara, čiji je cilj bio potkopavanje legitimiteta Bajdenove izborne pobede. Prema pisanju Bi-Bi-Sija, čak i za standarde inauguracije je prisustvo bezbednosnih snaga u Vašingtonu izuzetno snažno.

Očekuje se da bude raspoređeno više od 20.000 pripadnika Nacionalne garde, a kilometri ulica su blokirani betonskim barijerama i metalnim ogradama. FBI je upozorio na mogućnost ponovnog izbijanja nasilja i protesta Trampovih pristalica koje mogu biti i naoružane.

Snažne mere bezbednosti su uvedene nedelju dana nakon što je Tramp postao prvi predsednik SAD protiv koga je drugi put pokrenut proces impičmenta. NJemu će se sada suditi u Senatu pod optužbom za „podsticanje pobune“ koja je dovela do nasilja na Kapitolu. Vreme suđenja još nije poznato, a Senat dokumenta sa optužbama može da dobije najranije u utorak. Ima nagoveštaja, piše Bi-Bi-Si, da Predstavnički dom, koji je prošle nedelje izglasao impičment, može da odloži slanje dokumentacije Senatu da bi omogućio Bajdenu da izgura svoju zakonodavnu agendu i da bi bile odobrene njegove nominacije za članove kabineta.

Senat, koji ima sto mesta, sada je podeljen između republikanaca i demokrata, a za izglasavanje impičmenta je potrebna dvotrećinska većina, što znači da će biti potrebno da 17 republikanaca glasa za opoziv Trampa.

Nijednom predsedniku do sada nije suđeno nakon odlaska s funkcije, te će ova situacija biti bez presedana, pri čemu pojedini ukazuju da bi to moglo da se kosi sa Ustavom.