Dp Bajden: Foto (BETAPHOTO AP Photo/Manuel Balce Ceneta)Odlazeći predsednik SAD Džo Bajden izjavio je sinoć da je predsednik Rusije Vladimir Putin „u lošem položaju” posle objave SAD i Velike Britanije o novim koordinisanim sankcijama protiv ruskog energetskog sektora zbog rata u Ukrajini.
„Zaista je vrlo važno da mu se ne ostavi nikakav predah“, rekao je američki predsednik novinarima o svom ruskom kolegi.
Sjedinjene i britanske vlade objavile su juče nove sankcije protiv ruskog energetskog sektora, između ostalog protiv Gaspromnjefta, da bi se prekinuo „najveći izvor finansiranja Kremlja“ kojim pomaže u Ukrajini.
Bajden je na konferenciji za novinare rekao da bi sankcije mogle da dovedu do povećanja cene benzina za tri ili četiri centa po galonu.
„Ali to će imati mnogo veći uticaj na kapacitet Rusije da nastavi da deluje kao što deluje u vođenju rata, rekao je Bajden.
Nekoliko dana pred inauguraciju novog predsednika SAD Donalda Trampa, 20. januara, američko ministarstvo finansija objavilo je niz sankcija uperenih između ostalog protiv dve glavne ruske kompanije u tom sektoru, Gaspromnjefta i Surgutnjeftgasa.
London je takođe uveo sankcije tim dvema kompanijama koje, prema njemu, „isto proizvode više od milion barela nafte dnevno, čija je vrednost oko 23 milijarde dolara godišnje po sadašnjim cenama“.
Odluku je Gaspromnjeft, filijala državne grupe Gasprom, odmah osudila kao „neopravdanu i nelegitimnu“, prenele su ruske novinske agencije.
Pomoćnik savetnika za nacionalnu bezbednost Bele kuće Dalip Sing je rekao da su te sankcije najveće koje su SAD ikad uvele ruskom energetskom sektoru.
„Te sankcije teško pogađaju sve ključne karike lanca proizvodnje i distribucije ruske nafte, dodao je on.
Britansko ministarstvo spoljnih poslova takođe je navelo uveravanje da su prihodi od nafte „neophodni za ratnu privredu Rusije, i predstavljaju oko četvrtine ukupnog budžeta Rusije u 2023. godini”.
A usmerene na naftne kompanije će iscrpeti ratni trezor Rusije, a „svaka rublja koju oduzmemo iz Putinovih ruku doprineće spasavanju života Ukrajine“, rekao je šef britanske diplomatije Dejvid Lami.
Vašington je juče objavio i sankcije protiv oko 200 tankera koji rade za potrebe Rusije i predstavljeni su kao deo takozvane „fantomske flote“ Moskve, koji se koristi da zaobiđe sankcije. Neki od tih tankera su registrovani pod zastavom Barbadosa ili Paname.
Pored proizvođača nafte i brodova, američke sankcije uperene su nacelanac, pogađajući jedan broj posrednika, snabdevača usluga na naftnim poljima kao i političke zvaničnike tog sektora.
Američko ministarstvo finansija je navelo da sankcije stupaju na snagu 27. januara.
Šire od toga SAD pružaju mogućnost uvođenja sankcija svim licima koja žele da deluju ili koje deluju u ruskom energetskom sektoru, navodi se u saopštenju ministarstva.
Sankcije se dodaju na brojne mere već uvedene protiv Rusije, kao što je uvođenje plafona za cenu za rusku naftu, od decembra 2022. godine.
Vašington je 21. novembra uveo niz restriktivnih mera protiv pedesetak ruskih bankarskih ustanova, među kojima i finansijske filijale Gasproma, Gasprombanke, da bi smanjili prihode od prodaje energenata.
Jedan zvaničnik rekao je medijima da od buduće američke administracije zavisi da li će i pod kojim uslovima bi mogle da ukine sankcije koje je sadašnja administracija uvela.
Zvaničnik je rekao da će te samo vreme što slabe Moskvu pružiti „značajnu polugu” kako za dolazeću administraciju Donalda Trampa tako i za Ukrajinu da pregovara o „pravednom i trajnom miru”.
Sankcije povlače i zamrzavanje imovine koje direktno ili indirektno drže bazirane u SAD.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
