Bajdenov BBB podstiče inflaciju

Prošle je tek mesec dana otkako je Dezmond Lačman, nekadašnji zamenik direktora MMF i profesor univerziteta Džon Hopkins, izrekao ovu prognozu a Banka Engleske podigla je svoju glavnu kamatnu stopu na 0,25 odsto, što je prvi put od pre početka pandemije. Taj potez nagoveštava kraj ere jeftinog novca.

Zanimljivo je da je većina ekonomista (u anketi Rojtersa) očekivala da će Banka održati stopu od 0,1 odsto, što je bio istorijski nizak nivo. Odluka je doneta usred zabrinutosti zbog rasta inflacije koja beleži rekordan skok u novembru od 5,1 odsto (decenijski maksimum). Banka Engleske očekuje da će inflacija zimus ostati na oko pet odsto a da će maksimum od oko šest odsto dostići u aprilu 2022.

S druge strane velike bare, dok inflacija beleži najveći rast u poslednjih 40 godina, američka Centralna banka (Federalne rezerve – FED) drema i obećava da će ključnu kamatnu stopu zadržati na aktuelnom nultom nivou (još će biti jeftinog novca) dok inflacija ne dostigne zacrtani cilj od dva odsto. A inflacija je već na 6,8 odsto.

(NI)JE VREME ZA PANIKU: Ministarka finansija Dženet Jelen tvrdi da SAD ne gube kontrolu nad inflacijom i očekuje da će se ona vratiti na projektovani nivo (oko dva odsto) do druge polovine 2022. I ministarka i ekonomski savetnici Bele kuće ubeđuju javnost da su uzroci inflacije globalno poremećeni lanci snabdevanja i nagli rast potrošnje izazvane otvaranjem ekonomije.

Inače, predsednik Džo Bajden i njegovi ekonomski savetnici već mesecima tvrde da je inflacija kratkoročan problem za Ameriku.

Na pitanje da li su pogrešili (kad je ona u novembru dostigla 6,8 odsto), šef ekonomskog saveta Bele kuće Brajan Dis je za CNN rekao da ne misli da nisu pogrešili. Da je, međutim, vrag odneo šalu pokazuju podaci za novembar – inflacija potrošačkih cena dostigla je frapantnih i, od 1982, nezabeleženih 6,8 odsto.

„Kad studentima spomenem reč inflacija, gledaju me u čudu“, opisuje situaciju Robert Glen Habard, profesor ekonomije Univerziteta Kolumbija, i nudi svoje viđenje uzroka: „Veoma niske kamatne stope i velikodušni vladini programi pomoći osmišljeni da ublaže pad potražnje kao odgovor na pandemiju, pojačali su snagu pritisaka na cene.“

Habard se pita: „Da li je vreme za paniku?“ i odgovara da nije, ali ima i obavezujući dodatak da „predsednik Bajden i šef FED Džerom Pauel moraju odmah da krenu u akciju“.

FED se, međutim, i dalje ponaša u stilu „kad je beg bio cicija“ – kamatna stopa je negativna a kupovina obveznica američkog Trezora i hipotekarnih hartija od vrednosti dostigla je epske razmere.

Ta široka ponuda jeftinog novca raste najbržim tempom u poslednjih 40 godina i hrani inflaciju.

Goldman Saks tvrdi da su visoke cene imovine u kombinaciji sa rekordno niskim kamatnim stopama doprinele najmekšim uslovima monetarne politike od ekonomske krize 2008/09.

MUZIKA LAKOG NOVCA: Istina, FED je na poslednjem ovogodišnjem sastanku nagovestio da bi dogodine mogao da preusmeri svoje prioritete i da se umesto podrške oporavku tržišta rada okrene obuzdavanju inflacije ubrzanim smanjivanjem otkupa državnih obveznica.

Ali, sve je to bleda politika na dugom štapu u odnosu na rastući aktuelni problem.

Zato profesor Lačman podseća na anegdotu iz 2009. kad je šef Siti banke Čak Princ na pitanje zašto je nastavio agresivno da odobrava kredite uoči propasti tržišta nekretnina odgovorio „sve dok muzika svira morate ustati i plesati“.

Lačman tvrdi da „muzika lakog novca“ svira upravo sada i da centralne banke kupuju obveznice u razmerama bez presedana, što je povećalo njihove ukupne bilanse u poslednjih godinu i po dana za neverovatnih 10 biliona dolara.

Lačman savetuje: „Bankari moraju da se sete 2009. i prekinu začarani krug pumpanja likvidnosti i ultra niskih kamatnih stopa. Treba da budemo zabrinuti zbog ogromnog iznosa zajmova koji je dat po niskim kamatnim stopama sa upitnom sposobnošću otplate. Održavanje ultralabavih monetarnih politika doprinelo je vraćanju inflacije na nivoe koji nismo imali u poslednjih 30 godina. Suviše sporo povlačenje stimulansa monetarne politike rizikuje da produži trenutni skok inflacije.“

I Robert Baro, profesor ekonomije na Harvardu, kao ključni problem ističe spremnost FED da nastavi dosadašnju monetarnu ekspanziju umesto da se bori protiv inflacije podizanjem kamatnih stopa i rasprodajom imovine.

Bela kuća, kao i FED, zasad drži glavu u pesku i ne vidi problem s inflacijom.

Predsednik Bajden ne odustaje od budžetskog plana (Build Back Better – BBB) kojim namerava da podstiče potrošnju, ali po oceni stručnjaka suštinski opasno potpiruje inflaciju.

Brajan Dis priznaje: „Nema sumnje da je inflacija trenutno visoka. Pogađa džepove Amerikanaca. Utiče na njihove planove“.

Ali, istovremeno, i on i ministarka Jelen tvrde da će Bajdenov infrastrukturni plan i predlog zakona za socijalnu potrošnju od 1,75 biliona dolara pomoći da se smanji inflacija.

Mnogi ekonomisti ne dele to mišljenje.

Profesor Baro primećuje da su 2021. kreatori američke ekonomske politike koristili retoriku koja podseća na neke od najmračnijih epizoda moderne ekonomske istorije: „Bilioni dolara federalne potrošnje i javnog duga već su nam oduzeli dah. Levijatan se ponovo pojavljuje, a sa sobom nosi inflaciju.“

Dezmond Lačman tvrdi da inflacija već pravi veliku štetu najugroženijim društvenim grupama i da će građani Amerike platiti visoku ekonomsku cenu za velikodušnost FED monetarne politike: „Stvarna cena za današnje inflatorne ekscese biće plaćena kad FED bude prinuđen da podignu kamatne stope kako bi vratio inflaciju pod kontrolu.“

I profesor Habard opominje: „Veća inflacija nije zločin bez žrtava. Štediše sa srednjim prihodima i penzioneri sa fiksnim primanjima suočavaju se s opasnošću od veće inflacije. Radnici su u sličnom položaju. U septembru su plate za prethodnih 12 meseci porasle 4,2 odsto, a potrošačke cene 5,4 odsto.“

To što inflacija jede zarade predstavlja dodatni politički rizik za predsednika Bajdena čija popularnost opada.

Amerikanci su sve više zabrinuti zbog ekonomske situacije i sve manje veruju Bajdenu koji ne ispunjava predizborna obećanja.

Kao rešenje za borbu protiv inflacije ekonomisti predlažu da FED početkom 2022. podigne referentnu kamatnu stopu (poskupi novac) i ubrza rasprodaju imovine.

„Kao rezultat toga, monetarna politika će postati manje pogodna za rast. Takav preokret mogao bi da pokrene recesiju. Suočavanje sa inflacijom znači da predsednik Bajden i Kongres moraju da priznaju da sada nije vreme za dodatni budžetski podsticaj i trošak. Ako Amerika hoće da se bori protiv inflacije treba da skrati Bajdenovu agendu Build Back Better, plan koji bi, kako je izvestila Kongresna kancelarija za budžet, povećao budžetski deficit ako bude usvojen“, kaže profesor Habard.

Srećom po Amerikance, iz današnje perspektive čini se da od finansiranja Bajdenove socijalne agende s 1,75 biliona dolara nema ništa jer je njenu sudbinu zapečatio demokratski senator Džo Mančin odbijajući da glasa za novi Levijatan.

OD INFLACIJE DO STAGFLACIJE: Habardov predlog podupiru i ekonomisti Fil Grem i Majk Solon u autorskom tekstu za Volstrit džornal: „Bela kuća nastavlja da insistira na tome da će inflacija uskoro nestati i da će se zemlja vratiti svom prosperitetu pre pandemije. Međutim, regulatorna agenda Bajdenove administracije praktično osigurava da ekonomija posle pandemije neće biti kao što je bila ranije. Sve veći regulatorni teret izvršnih naredbi gospodina Bajdena, otvoreno neprijateljstvo njegovih regulatora prema američkom ekonomskom sistemu i povratak antimonopolskih propisa ugušiće rast. Sve su to elementi koji omogućavaju da se trenutna inflacija pretvori u stagflaciju.“

Slično razmišlja i profesor Baro: „Izgovori, zasnovani na pandemiji, za trošenje više federalnih dolara koriste se ne za pomoć oporavku ili dugoročnom rastu, već za podršku socijalističkim snovima o trajno proširenoj državi blagostanja. Još se sećam da je predsednik Bil Klinton 1996. izjavio da je era velike vlade završena. Gde je Klinton kad nam treba? Bojim se da će pomeranje ka stalno proširenom javnom sektoru ometati ekonomski napredak SAD u narednim godinama. U nekim aspektima, izgleda da imitiramo socijalističku agendu Zapadne Evrope. Jedan posebno zabrinjavajući znak je Bajdenov potez da okrivi naftne kompanije i druge velike korporacije za pohlepu i rast cena.“

Ako želi da se izbori sa inflacijom, Ameriku dogodine čeka teško ekonomsko prizemljenje.

Ekonomisti pozdravljaju odluku FED da udvostruči tempo smanjivanja kupovine državnih obveznica i da je završi do marta 2022.

To će otvoriti put preko potrebnom povećanju kamatnih stopa kako bi započelo teško vraćanje inflacije pod kontrolu.

FED, zasad, predviđa da bi 2022. mogao iz tri puta povećavati referentnu kamatnu stopu.

„Jedina stvar koju FED definitivno ne može sebi da priušti je da izgubi kredibilitet u borbi protiv inflacije. Ako se to dogodi, inflaciona očekivanja bi se mogla učvrstiti i stvoriti uslovi za spiralu trke plata i cena“, upozorava Dezmond Lačman.

„Šta onda kreatori politike treba da urade?“, pita se profesor Habard i odmah nudi odgovor: „Moraju da priznaju da borba protiv inflacije znači obuzdavanje domaće potrošnje. Da bi postepeno hlađenje privrede uspelo, mora da počne odmah. Zato FED i Bela kuća moraju pažljivo da saopšte svoje namere.“