Foto: S. N. Ramazan, muslimanski mesec posta, dočekan je i ispraćen (h)alvom. Oduvek je tako bilo. Valja da cela kuća zamiriše ovom tradicionalnom poslasticom, radi sreće i nafake (napretka).
Posle mesec dana uzdržavanja od jela i pića, loših misli i dela, u kuće ulazi Bajram, jedan od dva najveća muslimanska praznika, i donosi trodnevne dane radosti, veselja i čestitanja.
Ramazanskom bajramu, uz dane posta, prethodi posebno sređivanje domova, dvorišta i uređivanje groblja.
Priprema se i nova garderoba, brižljivo birana za taj dan.
Prvog dana praznika, ustaje se rano. Ukućani jedni drugima mubareklišu (čestitaju) praznik i onda kreće obeležavanje kako tradicija nalaže.
– Muškarci idu u džamiju da klanjaju bajramski namaz, a posle toga obilaze grobove svojih umrlih. Žene ostaju u kućama da pripremaju bajramski ručak, koji je u podne – započinje priču Mabera Birđozlić, iz stare novopazarske porodice u kojoj se uvek držalo i drži do poštovanja tradicije.
Na bajramskoj trpezi „od čorbe do hošafa (kompota)“.
– Za bajramski ručak, oduvek, je bilo obavezno da se se mesi ravna pita, spremaju ćufte, punjena paprika, pečenje, jahnija (jelo od teleće bele i crne džigerice i pirinča), od slatkog, ko je mogao, sukao je baklavu, a ko ne spremao je „ubijene“ dudove (hurmašice) ili spremao ravaniju (patišpanj sa mnogo jaja, brašna i šećera) zalivenu ili suvu. Na kraju se služio slani sutlijaš. Tek kada se završi ručak, počinju da se obilaze prvo najbliža rodbina – objašnjava, za Danas, gospođa Birđozlić.
„Od Bajrama“ u obilazak, sva tri dana praznovanja, idu samo muškarci. Pred njima je dug trodnevni put obilaska rodbine, prijatelja i komšija.
– Žene ostaju u kućama, koje se nikada ne zatvaraju, i dočekuju goste i poslužuju ih kafom, sokovima i kolačima. Četvrti dan, žene idu od Bajrama kod rodbine, prijatelja i komšija – potanko objašnjava svaki detalj obeležavanja bajramskih dana i napominje da se prilikom čestitanja izgovara „Mubarek olsun ti Bajram“, a odgovara „Allah razijolsum“.
Mabera kaže da po tradiciji, do koje još uvek drži znatan broj, žene imaju na sebi dimije ili tumajlije. To su donji delovi nacionalne nošnje. Razlikuju se po veličini utrošenog materijala. Za dimije treba deset, a za tumajlije pet metara prefinjene tkanine.
Sa prizvukom sete upoređuje sadašnje i prošlo vreme.
– Na bajramskom ručku, sada, nađu se i neka modernija jela. Ima mesa dovoljno, ali ne kao nekada kada se meso jelo od Bajrama do Bajrama. Na stolu ima i mantija i pita, baklava, dudova, torti i drugih modernijih kolača. Starije žene oblače dimije i tumajlije, a mlađe su u dugim suknjama i haljinama. Nekada deca nisu dolazila na vrata da im se daju bajramske bombone, sada stižu, čak, iz jedne mahale na kraju grada u drugu – završava svoja sećanja i poređanja Mabera Birđozlić.
Drugi dan Ramazanskog bajrama protiče u obilasku još po kojeg člana rodbine i velikog broja prijatelja i komšija, pojedinačno ili grupno. Dečaci i devojčice su sa kesama dobro napunjenim šarenim bombonama, „posao“ završili, uglavnom juče. „Zakasneli“ su malobrojni.
Bajramska radost nekada je proslavljana pucanjem iz prangija, sada ispaljivanjem vatrometa. Nekada se iftarski vakat (završetak dnevnog posta) označavao pucnjem iz topa, sada gledanjem na sat ili u program lokalnih televizija.
(H)alva će ponovo mirisati u kućama i avlijama za dva meseca i deset dana, kada stigne Kurban bajram.
Zamirisaće za nafaku. Predanje kaže da (h)alva, uoči dva muslimanska praznika, valja da zamiriše zbog umrlih „da vide da kuća i dalje živi, a ako ne miriše onda kuća nije živa“.
Tako tradicija živi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
