Bakić o Makišu: Hoće da prave više nego dva puta veći Beograd na vodi

Plan kojim se na beogradskom vodoizvorištu zaštićeno zemljište pretvara u građevinsko i planira izgradnja skoro 4,5 miliona kvadrata stambenog i poslovnog prostora, a koji prema tvrdnjama stručnjaka može da ugrozi snabdevanje pijaćom vodom glavnog grada, predstavnici gradske vlasti su predstavile u uslovima pandemije, kada okupljanja nisu dozvoljena.

To je onemogućilo predstavnike zainteresovanih građanskih inicijativa da iznesu već podnete primedbe na plan, a juče je u salu mogao da uđe samo jedan predstavnik svakog udruženja, što okupljeni ispred gradske uprave nisu prihvatili.

Kako kažu, na ovaj način će, kao mnogo puta do sad, daleko od očiju javnosti proći još jedan pogubno štetan urbanistički poduhvat aktuelne vlasti, kojim se planira „drugi Beograd na vodi“, dva i po puta veći od postojećeg, zarad interesa investitora.

Arhitekta Dragoljub Bakić nazvao je ovaj plan „hajdučijom ogromnih razmera“ i „sinhronizovanom prevarom“, koja je još 2014. ušla u izmene Generalnog urbanističkog plana, zajedno sa izmenama trase metroa, koji će krenuti iz Makiškog polja.

– Tada su donete dve glavne pogubne odluke, da se pravi Beograd na vodi i da se na Makišu pravi ovaj drugi. Onda je 2016. promenjen Generalni urbanistički plan, (GUP) i sve su kroz njega provukli i to ozakonili. Od tada se rade skoro tajni planovi za Makiš, ni jedna javna rasprava, niti ijedna studija o ekonomskoj isplativosti i ekološkoj izvodljivosti nije urađena. Oni hoće da prave više nego dva puta veći Beograd na vodi, 4,5 miliona kvadrata, to je potpuno suludo. Tu treba 225 hektara, ako poređate sve automobile koje je potrebno da tu parkirate. Pomerili su zaštitnu zonu i tako dobili skoro 700 hektara, gde će da grade. Radi se novo megalomansko naselje od 4,5 miliona kvadrata na površini od 700 hektara, gde je 450 hektara poljoprivrednog zemljišta prenamenjeno u građevinsko, navodi Bakić.

On objašnjava da u svim urbanističkim planovima piše da ne sme da se probija zemlja koja zastire vodoizvorište, pogotovu da u nju dospe nikakav otrov, dok svako gradilište predstavlja ekološku bombu, kontaminirani teren, gde ima betona i čelika, rđe, cementa, katrana, bitumena, azbest aluminijuma, plastike, epoksida i aditiva.

– Time će se natapati podzemne vode, odakle Beograd dobija pijaću vodu. To je povod da se u Beogradu podigne urbanističko ekološki ustanak, da se spreči uništavanje. Da se konačno uspostavi neka normalna gradska uprava, koja voli Beograd, jer ovi kao da ga mrze. Makiš je primer koliko je ova vlast došla u svom bezumlju i svojoj pohlepi. I dalje se zapostavlja infrastruktura u Beogradu ali se prave kuće koje donose profit, a sta je ispod zemlje, što bi moralo da prati te kuće, to nikoga ne interesuje. Grad postaje sve teži za život. Beograd je grad u haosu, koji od svojih stanovnika pravi haotične ljude, zaključuje Bakić.

Natalija Stojmenović iz Inicijative Ne davimo Beograd navodi da građanska udruženja upozoravaju već duže vreme da bi javnu raspravu, s obzirom na epidemiološku situaciju, trebalo odložiti.

– Kada smo se tamo pojavili, Gradska uprava je rešila da sastavi spisak ljudi koji su podneli primedbe, i da samo po jedan član iz svake organizacije sme da prisustvuje javnoj raspravi. Naravno, na to nismo pristali, jer je to urušavanje osnovnih prava da sva zainteresovana javnost bude prisutna na ovakvoj raspravi, i tome svedočimo nebrojeno puta kada se radi o projektima koje je ova vlast pokretala. Oni se rade netransparentno a potrebe građana i javnosti se zaobilaze, kaže Stojmenović.

Ona dodaje da je izmeštanje vodoizvorišta veoma veliki ekološki problem ali i ekonomski, a da javnost nije upoznata ko su zvanični investitori ovog poduhvata.

– Planirano je da se 60 odsto poljoprivrednog zemljišta svedete na nulu, a nema potrebnog zakonskog odobrenja od Ministarstva za poljoprivredu. Zatim, da bi se to zemljište učinilo podobnim za stambeno poslovni kompleks, potrebna su ogromna ulaganja, koja ne znamo odakle će biti finansirana, kao ni zašto postoji potreba da se ti stanovi grade. Za koga se ti stanovi grade, kada u toku pandemije sve više ljudi ostaje bez krova nad glavom, ne znamo, navodi Stojmenović i dodaje da je jedino poznato da nisu ispunjeni zakonski uslovi za takav plan.

Platani na Trgu republike

Beograd – Javno komunalno preduzeće „Zelenilo – Beograd“ saopštilo je da će od sutra početi radove na zameni stabala na Trgu republike i na površini ispred tržnog centra „Staklenac“. Kako je juče saopšteno, zamena stabala će se vršiti u sklopu redovnih aktivnosti na zameni drvorednih stabala, u okviru koje je ove godine zamenjeno oko 230 sadnica u Beogradu. Na Trgu republike biće zasađeno 12 stabala platana, a sadnice gorskog javora, koje su u dobrom stanju će sa Trga republike biti presađene na druge lokacije u gradu, u skladu sa planom sadnje tog preduzeća. D. D.

Da li je posađeno 100 stabala u Košutnjaku?

Inicijativa Odbranimo Košutnjak juče je pozvala građane da sutra u 12.00 dođu prekoputa Zavoda za sport i medicinu sporta u Beogradu, u ulici Kneza Višeslava i provere da li je ta ustanova ispunila zahtev da posadi 100 stabala drveća na mestu gde su prošle godine posekli 50 stabala. Iz inicijative Odbranimo Košutnjak su podsetili da su im iz Zavoda to obećali još juna prošle godine kada su isekli zdrava stabla radi izgradnje dvorane i veštačke stene. Po dogovoru, sađenje je trebalo da bude u decembru prošle godine. D. D.