Nekadašnji tužilac Haškog tribunala Džefri Najs izjavio je da je namera Bakira Izetbegovića da pokrene reviziju tužbe protiv Srbije za genocid neiskrena.
I da tokom proteklih godina nije pokazao posebno interesovanje za taj slučaj, nazvavši atmosferu u kojoj se odlučivalo o tome „namernom nepripremljenosti BiH za podnošenje revizije“. Izvesno je da značajan deo javnost u BiH, a pre svega porodice žrtava očekuju od Izetbegovića da ponovo podnese tužbu, računajući na brojne presude Haškog tribunala od 2007. godine (kada je doneta presuda da Srbija nije organizovala genocid, ali da je kriva jer ništa nije učinila da ga spreči) do danas, koji mogu da se ispostave kao novi dokazi. Sa aspekta Izetbegovićeve političke karijere i rejtinga, odluka da u poslednjoj sekundi preda zahtev za revizijom tužbe izvesno je dobra, ali se postavlja pitanje zbog čega se čekala ta poslednja sekunda.
Izetbegović kao pokretač postupka protiv Srbije za odgovornost za genocid prepoznat je naravno u ovdašnjoj i javnosti u RS kao paradigma negativca. Sin Alije Izetbegovića, prvog predsednika BiH, nakon raspada Jugoslavije, počeo je političku karijeru kao lični sekretar svog oca. Tokom rata i četvorogodišnjeg granatiranja Sarajeva od strane vojske RS, bio je aktivan u borbama i zaslužan je za izgradnju Sarajevskog tunela. Potom se aktivno uključuje u obnovu zemlje i saniranje posledica rata. U maju 2015. godine postaje predsednik Stranke demokratske akcije, partije koju je osnovao njegov otac. Pet godina ranije izabran je za bošnjačkog člana Predsedništva BiH, predstavljajući takozvanu umereniju struju od dotadašnjeg člana Harisa Silajdžića, koji se zalagao za ukidanje RS. Nakon dolaska na tu dužnost, u srpskoj javnosti je osvanula neočekivana objava o tome kako je familija Izetbegović bila vlasnik „pola Beograda u vreme Turaka“. On je to i sam potvrdio, naznačivši da je njegova porodica stotinama godina živela u Beogradu, da je posedovala Adu Ciganliju i kuće u Francuskoj ulici, a da su članovi porodice, kao zapovednici u otomanskoj vojsci, napustili Beograd 1861. godine. Izetbegović je ovdašnjim medijima pričao i kako je Zoran Đinđić proveo deo detinjstva u njegovoj porodičnoj kući.
Kao i za većinu političara sa ovih prostora i za Izetbegovića se vezuju brojne finansijske afere. Njegova supruga Sebija Izetbegović, inače direktorka Kliničkog centra u Sarajevu, nedavno je bila predmet oštrih kritika zbog podsmevanja novinarki koja joj se obratila na ekavici. Sebija, po obrazovanju doktorka, i Bakir, koji je diplomirao arhitekturu, imaju ćerku Jasminu – slikarku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.