Bakterija iz porodice izazivača tuberkuloze je svuda oko nas: Doktorka za Danas o njenom uticaju na ljude i zbog čega bi trebalo da diramo zemlju

Naravno, ponovo je u fokusu bakterija mycobacterium vacae, koja pripada istoj bakterijskoj grupi kojoj i izazivači tuberkuloze i lepre, nalazi se u zemljištu, a kako je opisnao u brojnim naučnim radovima od početka ovog veka, pa do danas, ona u naš organizam dospeva najpre udisanjem, ali i kroz mikroranice na koži koja je u dodiru sa zemljom, ali nije štetna.

Bakterija „rođaka“ tuberkuloze i lepre

„Naprotiv“, kaže za Danas Tatjana Radosavljević, pneumoftiziolog i pulmolog, koja je svojevremeno bila i šef odseka za tuberkulozu u Klinici za plućne bolesti u Knez Selu.

Kako dodaje, ta bakterija predmet je brojnih ozbiljnih istraživanja nuačnika koja i danas traju, pripada istoj bakterijskoj grupi kojoj pripadaju izazivači tuberkuloze i lepre, a do danas je dokazano da mycobacterium vacae ima utacaj na nervne ćelije i podstiče stvaranje serotonina, koji podstiče raspoloženje.

„U velokom ukupnom pokušaju načnika da nađu rešenje za Alchajmerovu bolest ispituje se i uticaj te bakterije. Ali, ne samo za taj problem, već su nedavno objavljeni rezultati istraživanja na pacovima da li ona i u kolikoj meri može da utiče na promene u mozgu koje se javljaju sa starenjem“, objašnjava Radosavljević.

Prema njenim rečima, godinama unazad živimo „pod staklenim zvonom“, koristimo antibakterijske sapune, sterilišemo kuću, a zaboravili smo na prirodu i neophodni kontakt s njom koji smo imali kada smo bili deca.

Bakterija ne izaziva bolest

„U dosad najvažnijim istraživanjim koja su rađena, ispitivana je mogućnost uticaja te bakterije na mnoge teške bolesti, ali i mogućnost da ona zameni BSG vakcinu protiv tuberkuloze koje, ipak, nije dalo ohrabrujuće rezultate. Od radova naučnika značajni su bili da bakterija vake ili „bakterija sreće“, kako je dobila neformalno ime, osim uticaja na stvaranje serotonina,mogla bi da bude od pomoći u sprečavanju težih oblika astme, odnosno da bi to mogle da spreče vakcine u čijem sastavu bi bila. Ta bakterija, koja se posmatra kao saprofit, može imati povoljno dejstvo na osobe koje imaju psorijazu, poejdine vrste dermatitisa i ekscema. Uglavnom, ne opada pažnja svetskih naučnika kada je taj mikroorganizam u pitanju“, objašnjava naša sagovornica.

Radosavljević savetuje da bi trebalo da se svi vratimo prirodi, jer je prirodno stanište te bakterije zemlja, kao i da ne branimo deci da se igraju i prljaju u prirodi jer je dosad već utvrđeno da ta bakterija ima imunomodulatorno dejstvo, odnosno poboljšava imunitet.

I naši epidemiolozi pratili su radove naučnika, stav im je, prema objavljenim informacijama, da bi trebalo sačekati kraj svih istraživanja, ali da je jasno da ta bakterija nije štetna, dok jeste život u sterilnim uslovima.