Balkan je nestabilan za gradnju centra za migrante

… koliko je nasleđe prošlosti teško i koliko je ovo zapaljivo tle, ukazuje za Danas Vladimir Petronijević, direktor organizacije za pitanja izbeglica i migracija „Grupa 484“.

Petronijević je ovako komentarisao izjave evropskih zvaničnika i navode iz strane štampe o mini-samitu u Briselu na kome se razgovara o rešenjima migrantske krize, preraspodeli, zadržavanju migranata i gradnji prihvatnih centara za njih van granica EU.

I u domaćoj štampi se već danima spekuliše da li bi takav centar za prihvat migranata van EU mogao da se nađe na Balkanu – u Albaniji, Bosni i Hercegovini, gde trenutno odlazi veliki broj izbeglica, ili eventualno Srbiji.

Za sada, nema nijednog pokazatelja da bi centar mogao da bude izgrađen u našoj zemlji, takvu mogućnost je ranije za naš list demantovao komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić, a i Petronijević naglašava da nema implikacija da će se graditi u Srbiji.

Sa druge strane, smatra naš sagovornik, to bi otvorilo brojna politička pitanja odnosa EU prema zemljama ovog područja.

– Ako zemlje Evrope nisu spremne sa snose bilo kakve ekonomske, socijalne i kulturološke posledice migracija, a žele da se to dešava na Balkanu koji je još nestabilniji za takve izazove, postavlja se pitanje evropske perspektive ove regije. Zašto postavljati i otvarati takve centre na teritoriji zemljama koje su potencijalno članovi EU, ukazuje Potrenojević, dodajući da je obim krize takav da migranti neće otići odatle ni za dve, tri pa ni sedam godina, što zahteva ozbiljniji pristup.

Sa druge strane, podseća on, i nacionalne Vlade zemalja na Balkanu, imaće mogućnost da same odluče i preuzmu odgovornosti ukoliko se bude govorilo o centrima na njihovoj teritoriji.

– Niko vas ne može naterati da nešto gradite ukoliko nećete, ako se neka od zemalja opredeli za to, vlada te zemlje mora da objasni razloge i pruži odgovore svojim građanima na sva tehnička i proceduralna pitanja azila, upozorava on. Petronijević dodaje da je takvih pitanja mnogo, kao što je eksteritorijalnost, koja nije viđena u sistemu evropske prakse do sada, odnosno kako će Evropa graditi i upravljati nečim što nije na njenoj teritoriji, koja će se pravila primenjivati…

– Kako će uzeti u obzir sve aspekte zaštite ljudskih prava tih ljudi, pristupa proceduri, pitanja readmisije, to su jako važne stvari i niko ne zna kako kako nacionalni sistemi zemalja stoje u kontekstu jedne takve ideje kao što su centri za azil van granica EU – naglašava direktor „Grupe 484“.

Samit o migrantima, i budućnosti Evrope

Tokom neformalnog mini-samita 16 zemalja EU o nalaženju „evropskog rešenja“ problema prijema i preraspodele migranata, mediji su izvestili da je nekoliko lidera EU podržalo plan za uspostavljanje prihvatnih centara za migrante u severnoj Africi i na Balkanu. Za sada je izvesno da gradnju centara van EU podržavaju zemlje Višegradske grupe, ali sklona mu je i Austrija, Italija, dok Grčka ne misli da je ovo rešenje dovoljno efikasno. Sa druge strane, ovo je pitanje na kome bi mogla da se prelomi budućnost nemačke vade jer predstavnici stranaka u koaliciji na vlasti nisu saglasni oko rešenja. Ministar unutrašnjih poslova Nemačke Horst Zehofer, suprotstavljen stavovima Angele Merkel, preti povlačanjem, pa i padom Vlade ukoliko se migranti ne zaustave i zalaže se za podizanje unutrašnjih granica što bi dovelo u pitanje slobodu šengenskog sporazuma.