Kad na jednom mestu u jednom gradu bez velike pompe i bez „scenografije“ pljeskavičarenja i pivskog bekrijanja uspete da okupite goste, od Hrvatske do Makedonije, i pomirite evergrin varijantu Kemala Montena sa zvukom di-džeja Marka Nastića, onda se možete nadati da ste napravili dobar iskorak ka prepoznatljivosti. Sve to bilo je začinjeno etno zvukom sa primesema džeza.
Od te namere ni ove godine nisu odustali organizatori Starih dana u Vranju. Temeljna vrednost Bistrika i Biljane Krstić dobila je na višedimenzionalnosti sa Vlatkom Stefanovskim i njegovim triom. Prethodili su promocija etno tradicije zvuka koju prezentuju grupa Ved i već afirmisani Vranjanci iz sastava Izvor. Pažljivo odabran reprtoar Merime Njegomir i „lokalca“ Branimira Stošića Kaceta i Čede Markovića uz pratnju orkestra RTS pod upravom Vlade Panovića, delovao je spomenarski na lik i delo Staniše Stošića. Čuo se i nenametljiv zvuk trubačkih orekstara Ekrema Mamutovića i Nenad Mladenovića, uvek interesantnih za lokalnu publiku.
Massimo Savić je svojim gospodskim nastupom dovedenim do tonske perfekcije za jedan prostor koji nije koncertni samo bio dobar „uvodničar“ za Vladu Divljana i njegov patinasti glas.
Di-džej Marko Nastić i grupa Nežni Dalibor, ali i nastup Sevdah Baby, kao i Bolera, daju zvučnu sliku zaokruženog i osmišljenog koncepta na kome su insistiraju organizatori iz Vranja uporno želeći da pod sloganom Tradicija i duh Vranja u novim vremenima zauzmu svoje mesto na letnjoj mapi raznoraznih kulturnih manifestacija koje se održavaju diljem Srbije.
Stari dani u Vranju, prema oceni većine učesnika, od kojih su neki po prvi put bili gosti grada na „carskom drumu“, i sami su bili iznenađeni sa koliko snage publika ima prepoznatljiv ukus. Starije generacije smenjivali su glasovi tinejdžera koji su sa Montenom pevali njegove pesme iako većina od njih u vreme hitmejkerskih nastupa ovog evergrin autoriteta sa prostora bivše SFRJ nisu bili ni rođeni. Komunikacija sa publikom Massima Savića i čak tri bisa bili su potvrda uzajamnog poštovanja u interaktivnosti. Simbolično upotpunjujuća bila je i promocija rečnika Govor juga Srbije, ali i izložba Sa Kanicom po Srbiji o putopiscu Feliksu Kanicu, kao i smotra dokumentarnih filmova iz produkcije RTS.
Budžetski stešnjeni tankom „gradskom kasom“, ali uz pomoć velikog broja sponzora, od kompanija Alfa plam, BAT, Simpo, Kavim te ovdašnjih banaka i privatnih preduzeća, uspeli su da sačuvaju nameru da nivo manifestacije na tabeli prepoznatljivosti bude podignut za stepenicu više.
Regionalna Radio-televizija Vranje uspela je da se za jednu ovakvu manifestaciju izdigne iznad prosečnosti radeći snimke koncerata, ali i multilateralni prenos završne večeri iz Vranja i Vranjske Banje, gde su se događali Dani karanfila. Novinari, pre svega prestoničkih medija, bili su u prilici da u direktnom kontaktu sa gostima dobiju njihove utiske, ali i da se podsete na prošla vremena u svetlu izazova pred kojima se nalazimo svi na Balkanu. U tome su Stari dani ove godine bili i dijalog na univerzalne teme od muzike do tako nam neizbežne politike.
utisci gostiju
BILJANA KRSTIĆ: Na domaćem terenu
Moj nastup na ovogodišnjim Starim danima sa grupom Bistrik poklapa se sa desetim rođendanom koji slavimo. Ovde sam na domaćem terenu pa je to bila znaimljiva paralela u trouglu vranjskog Izvora, našeg i nastupa Vlatka Stefanovskog.
MERIMA NJEGOMIR: U čast barda Staniše Stošića
Uvek kad gostujem u Vranju u mislima sam sa bardom vranjanske muzike i tradicije Stanišom Stošićem. Dopadami se ovaj koncept koji nema vašarsko-komercijalni pristup a ima toliko publike koja vas tako pažljivo sluša.
VLATKO STEFANOVSKI: Ponekad me je sramota
Poslednji put u Vranju sam nastupao 1980, a tako često prolazim pored ovog grada na putu prema Skoplju pa me je ponekad sramota. Nakon što su ovde nastupali DJ Kiril Džajkovski i Ferus Mustafov, mislim da je dobro što sam i ja „našao vremena“ da se pojavim jer Stari dani postoju moto za očuvanje tradicije bez imalo komercijalnog vašarenja.
KEMAL MONTENO: Ovo je nevervovatno
U Vranju sam poslednji put sa Čolom pevao u bašti Doma JNA, pre 34 godine pa sad. Ova deca su neverovatna, nekih pesama se bolje sećaju nego ja. Jako sam srećan što sam pravo iz Opatije stigao u Vranje i što su ovde i kolege iz Beograda, Makedonije i naše bivše juge, jer ja sam večiti nostalgičar. Ovde je sa nama i „moj“ Arsen Dedić, jer ja pevam njegove pesme, ali to čini i Massimo. Nastavite ovako kako bi postali balkansi centar očuvanja tradicije i predstavljanja novih izazova – rekao je Monteno nakon dvosatnog nastupa u kome mu je pomgao i Dušan Svilar.
MARKO NASTIĆ: Prevazilaženje granica
Biti prvi put u Vranju o kome su mi druge kolege pričale ispalo je fantastično. Imao sam koncert za publiku koja je vrlo obrazovana, a pritom su pre mene nastupali i pevači izvorne muzike pa se publika samo zarotirala – rekao je didžej Nastić. Po njegovom miščljenju treba nastaviti sa usavršavanjem ovog koncepta manifestacije koji je sasvim jedinstven na prostorima Srbije ali i šire.
MASSIMO SAVIĆ: Doći ću vam opet
Jeste li zadovoljni koncertom. Kakav je bio ton – pitao je novinare Massimo Savić koji je prvi put bio gost Vranjanaca. On je naglasio da je izuzetno zadovoljan publikom iako programski nije mogao da odsvira ceo koncert.
– Jako je teško usaglasiti termine i mi smo pravo iz Zagreba stigli da sviramo u Vranju i drago mi je što je to publika umela da ceni – rekao je Savić, najavljujući da će sasviom sigurno ponovo biti gost Vranjanaca.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
