Banatske ćilime tkale su vredne zrenjaninske prelje kojih više nema 1Foto: M. Pudar / Danas

Banatske prelje ostavile su za sobom mnoštvo ručno izrađenih ćilima, tepiha, tkanina za pokućstvo kojih još ima u mnogim domaćinstvima, ali zato prelja više nema.

Danas je preljarstvo zanat koji se posebno uči, a nekada je svaka kuća sa ženskim čeljadetom morala sama da proizvede tkanine za svoje potrebe.

Najpoznatiji proizvod Banatskih prelja je ćilim, spečifičan po svojim intenzivnim bojama i cveću. Da bi se napravio banatski ćilim, bilo je potrebno uplesti stotine vezova pletiva.

Za svaki takav rad preljama je trebalo po nekoliko meseci predanog rada, a ovo rašireno “tekstilno pokućstvo” služilo je da se prekrivaju podovi, zidovi, stolovi, kreveti.

Stari, ručno izrađeni ćilimi i prostirke, tkani na horizontalnom razboju od vune, kudelje, lana ili pamuka čuvaju se još ponegde. Nisu danas retki ni oglasi gde se zaostale zalihe ručno rađenih ćilima prodaju.

U ne tako davnoj prošlosti, u periodu od 18. do početka 20. veka, ćilim je zauzimao posebno mesto u svakom domaćinstvu. Darivao se kao vredan poklon, a danas, kada je masovna industrija potisnula ručni rad, spada u etnološki eskponat koji se izučava.

Među podacima o preljama nalazi se i podatak da je prva tkačka škola osnovana u nekadašnjem Bečkrereku 1884. godine. Da nije baš sve zamrlo pokazao je i projekat obuke pod nazivom “Banatske prelje”, koji je 2010. godine realizovan u Zrenjaninu.

“Bilo je dosta žena uključeno u obuku i jedan muškarac, Zoran Pajić, i on i dalje vredno i kreativno radi. Proizvodi ukrasne i odevne predmete. Mi smo za najbolje učesnike obezbedili nekoliko razboja za tkanje”, objašnjava nekadašnja korodinatorka projekta “Banatske prelje” Danka Ječmenica.

Koliki su značaj, uticaj i poštovanje imale vredne žene govori i skulptura “Banatska prelja” koja krasi gradski trg u Zrenjaninu, ispred zgrade Biskupije.

Skulptura “Prelja” rad je vajarke Ljubice Tapavički, poreklom iz Taraša. Kuriozitet je da je model u gipsu nastao u Umetničkoj koloniji “Ečka” i da je stajao više od pola veka u depou, pre nego što je 2009. godine izliven i postavljen spomenik.

Skulptura je posvećena vrednoj banatskoj ženi, “odgojiteljici naraštaja, nenametljivom stubu porodice”.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari