Bangkok: Neobičan tajlandski specijalitet

Šarm Bangkoku ne daju moderni oblakoderi, nego život oko uličnih roštilja, tezgi sa tropskim voćem, krojačkih radnji, prodavnica svile, salona za masažu, uz gužvu i buku, vreo i zagađen vazduh.

Mirnije je u hramovima, u koje vernici dolaze sa buketom lotosovih cvetova, simbolom Budine čistote. Hramovi su kitnjasti i pozlaćeni, sa stepenastim krovovima koji se spuštaju skoro do zemlje.

Iznad njih se izdižu ukrašeni elegantni tornjevi, a od zlih duhova čuva ih mnoštvo mitskih figura.

Tri su građena su za najveće relikvije: Wat Phra Kaeo, u okviru kompleksa stare kraljevske palate, čuva Smaragdnog Budu, nacionalnu relikviju i oslonac kraljevine; Wat Pho figuru pozlaćenog Ležećeg Bude, dugačku četrdeset šest metara, a Wat Traimit kip Bude od suvog zlata, težak pet tona.

Čao Praja izgleda kao prostrana blatnjava površina kojom plove čudesni sijamski brodići. Da nije ostrvaca od otkinutog rastinja, koja se po njoj sporo kreću, činilo bi se da ne teče.

Restorani na obali nude najbolji pogled na zalazak sunca na suprotnoj obali i priliku za probanje nekih tipičnih tajlandskih specijaliteta.

Recimo, tom yum goong – ljutu supu sa škampima, ili gaeng keon wan kai – zeleni pileći kari, ili ljuto-kiselo-slatku salatu od zelene papaje, som tam.

Na obali Čao Praje je hotel Mandarin Orijental, zaštitni znak Bangkoka, hotel sa dugom tradicijom i slavnim gostima kraljevskog i umetničkog obeležja.

Hol originalnog hotela pretvoren je u „Salon autora“, sa slikama viđenijih literarnih gostiju. Ispred hotela čak i goste koji su, kao i ja, došli iz znatiželje i osveženja, dočekuje portir u odeći iz perioda osnivanja hotela, kakva se može videti u filmu „Ana i kralj“, o engleskoj učiteljici na sijamskom dvoru.

Magija Tajlanda je nezamisliva bez prestonice, ali do tajlandskih plaža na glasu može se i direktno stići, mimoilazeći Bangkok.

Na ostrva i neizbežnu Pataju odlaze posetioci u traganju za još više slobode od one koju im daje Bangkok.

Pataja, koja je nekada goste privlačila sloganom: „sunce, more, pesak i seks“, svedena je samo na ovo poslednje i to u različitim oblicima rodnog i seksualnog ispoljavanja.

Mlađi, koji su tražili drugačiji oblik razuzdane zabave, odlazili su na izolovane plaže na ostrvo Ko Samui i okolna ostrva (kao u romanu „Plaža“ Aleksa Garlanda).

Ko Samui danas prima i bogate turiste. U njegovoj unutrašnjosti očuvani su stari način života i tradicionalni običaji, koji pružaju interesantan uvid u svakodnevni život Tajlađana van prestonice.

Na jednom od seoskih vašara bilo je i još nekih specijaliteta tajlandske kuhinje. Najveća gužva bila je oko tezge sa prženim mravima, bubama i larvama. Hrskavi mravi ili bube za poneti nama su možda neobični specijaliteti, ali se ovde u njima uživalo.