Banjalučko-laktaški lobi (ne) postoji

Sem ako se ne veruje vrlo brojnim novinskim napisima koji tvrde da je predsednik Srpske Milorad Dodik u svojoj ogromnoj ličnosti apsorbovao sve jedinstvo politike i biznisa RS. Dakle, na predstojećim opštim izborima, u RS neće učestvovati nijedna biznis stranka, za razliku od Federacije Bosne i Hercegovine, gde će direktno učestvovati čak dve.

Dr Slavo Kukić iz mostarske perspektive i oslanjajući se na pisanje medija zaključuje da u RS ipak postoji jedan biznis lobi umrežen sa politikom.

„Aaaa… To je jedan banjalučko-laktaški lobi na čelu sa gospodinom Slobodanom Stankovićem, ako je temeljem onoga što se u medijima može pronaći i suditi, ali i čitava ta jedna grupa čiji je centar moći u Laktašima kod Banjaluke, koji su s Dodikom povezani i rodbinskim i drugim vezama. I na koncu, sve to prati i medijski imperij Željka Kopanje. Jeste, nažalost“, kaže Kukić.

Postojanje ovakvog lobija dokazuju i neki mediji, ali institucionalni pokušaji da se dokaže da je Dodik zloupotrebom službenog položaja pogodovao pripadnicima ovog lobija kod dobijanja radova na mnogim infrastrukturnim projektima, plus izgradnja zgrade vlade u Banjaluci, bar zasad su propali.

Mediji idu tako daleko da Dodika optužuju da je stvarni vlasnik firme Integral inženjering nominalnog vlasnika Slobodana Stankovića, koja je vlasnik niza drugih firmi u RS i Srbiji, gde je kupila najveću građevinsku firmu Komgrap i samo iskoristila njene fantastične lokacije u Beogradu. Da je Dodik stvarni vlasnik Komgrapa priča se i po Beogradu, ali Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore ne bi da o tome špekuliše mada ima utisak da se „Tamo (u RS-prim. R.Ć.) ne radi ništa bez Dodika“. Rodić kaže da je Stanković trenutno više zaposlen u Crnoj Gori nego u Srbiji.

Slobodan Stanković nije jedini čovek na ovaj ili onaj način blizak Dodiku za čije se poslove tvrdi da su u stvari Dodikovi. Mada i sam Dodik, sa porodicom, ima zapaženih poslova.

Docent Ekonomskog fakulteta u Banja Luci dr Milenko Krajišnik, sudeći po nekoliko razgovora, spada u danas retke ekonomiste koji neće ni slučajno da špekulišu izvan egzaktnih činjenica. Te on kaže da i sam čita novine, ali misli da u RS nema tako velikih firmi u privatnom vlasništvu, tako velikih biznisa koji bi presudno mogli da utiču na politiku ili ishod izbora.

„A kod nas nema takvih velikih firmi u privatnom vlasništvu, kod nas su najveći sistemi u suštini ili javna preduzeća ili strani vlasnici. Recimo veliki sistem je ova ruska grupacija što drže Rafineriju i pumpe, ne mislim da se miješaju uopšte u politiku, ja bar ne znam da imaju nekakav poseban interes“, kaže Krajišnik, a što se tiče Slobodana Stankovića dodaje: „On jeste relativno velik, njega više spominju u smislu da relativno često dobija poslove od države, ali koliko utiču na izbore? Ne znam koliko mogu slobodno reći, zato što je to prilično neutemeljeno: ja mislim da oni nisu vezani za pojedinačnu stranku, nego za jednu stranku koja se zove vladajuća stranka. Možda je to malo nekorektno rečeno, ali oni su uvijek dobri sa vladajućom strankom, nema veze koja je“.

Krajišnik kaže da u RS nema primera da je kao u FBiH u slučaju Radončića i braće Lijanović došlo do direktne sprege između politike i ekonomije, da su vlasnici velikih biznisa i aktivni političari.

On misli da ta sprega nikako nije dobra.

„A ako čovjek ima vlastiti biznis i utječe na kreiranje politike, naravno da subjektivan. Ne može me niko uvjeriti da je Lijanović spreman da napravi isti ambijent za svoju firmu i za sve druge firme. Nije prirodno ekonomski. Jer on se bori za svoj profit“, kaže Krajišnik. A na primedbu da u Mostaru tvrde da je Lijanovićima bavljenje politikom upropastilo firmu skeptičan je: „Moguće je i to. Ali ja ne mogu to da komentarišem, nemam takve informacije. Ali znate kako kod nas biznismeni funkcionišu: propadaju tako što prodaju nekome, tako što iznesu na Kipar pare, ko više zna gđe će se pojaviti“.

Monokulturnost u ekonomiji

Krajišnik kaže da veliki biznismeni u velikoj politici ne donose dobro ekonomiji. „Ekonomski razvoj zemlje je onda na neki način previše usmjeren na samo neke subjekte, a ostali su ili mogu biti u takvim uslovima diskriminisani. A nacionalna ekonomija ne smije da zavisi samo od nekoliko subjekata jer onda teži ka monokulturnosti, a monokulturnost zemlje u ekonomiji je vrlo opasna. Navešću primjer, ako je to istina, ako je Široki brijeg počivao na Lijanoviću i on zapošljavao sve, kad propadne jedan Lijanović ostaće svi bez posla. Ili recimo kao što se desilo kad je propao Petar Dušanić u Prnjavoru jer je on tamo držao sve što je ekonomski vredelo, tako bar pričaju kod nas“, kaže Krajišnik.