Banjaluka prestonica uprkos stavu Bošnjaka

Prema važećem Ustavu RS, koji je donet 1992. godine, glavni grad ovog entiteta je Sarajevo. Bošnjački poslanici bili su protiv usvajanja amandmana kojim se Banjaluka proglašava glavnim gradom RS i tražili su da se Ustavom propiše nacionalna struktura u organima vlasti Banjaluke.

Posle usaglašavanja, Skupštinski odbor za ustavna pitanja odlučio je da se u ovaj amandman doda i stav prema kojem se „konstitutivna zastupljenost u gradskim vlastima uređuje zakonom“.

Odbor za ustavna pitanja je povukao amandman koji se odnosi na način prenosa nadležnosti sa RS na nivo BiH, s obzirom na to da o tom pitanju nije postignut dogovor s bošnjačkim poslanicima. Bošnjački poslanici smatrali su da to pitanje treba regulisati sporazumom, a ne odrednicom da se prenos nadležnosti sa nivoa RS na državu može vršiti jedino ako odluku o tome donese dvotrećinska većina u parlamentu RS.

Za bošnjačke poslanike bio je sporan i amandman koji se odnosi na mogućnost RS da uspostavlja specijalne i paralelne odnose sa susednim državama, jer oni smatraju da saglasnost za uspostavljanje takvih veza treba da da parlament BiH.

Parlament RS usvojio je i amandmane koji se odnose na ljudska prava i slobode, usklađivanje s Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i slobodama i s Konvencijom o pravima deteta, a iz Ustava RS je izbačena odrednica o smrtnoj kazni.

Usvojeni amandmani na Ustav RS treba da budu potvrđeni u Veću naroda RS, gde treba da dobiju podršku kluba delegata sva tri konstitutivna naroda. Proces promena određenih odredbi Ustava RS počeo je još 2006. godine posle preporuka Saveta Evrope da se neke ustavne odredbe treba da usklade sa važećim evropskim konvencijama.