Banka za špijunske fondove

Agent češke obaveštajne službe, specijalista za ofšor firme i pranje novca, Milosav Votava otkrio je da je i Crna Gora, pored niza egzotičnih ostrva u Tihom okeanu, bila na listi zemalja u kojima je praktikovao svoju veštinu. U toku pet godina, u vreme SRJ i SCG, ovaj agent je u Crnoj Gori, u kojoj je otvorio jedinu evropsku filijalu Standard Hellier Bank sa sedištem u Nauru, „oprao“ više od tri milijarde kruna, odnosno oko 110 miliona dolara.

Crnogorska Uprava za sprečavanje pranja novca: Budalaština

Podgorica – Povodom tvrdnji bivšeg agenta obavještajne službe Češke i kontroverznog biznismena Milosava Votave da je češka tajna policija prala novac u Crnoj Gori tokom 1999. godine posredstvom crnogorske filijale Standard helier banke, reagovala je Uprava za sprečavanje pranja novca Crne Gore.

Zakon o sprečavanju pranja novca stupio je na snagu 8. oktobra 2003. godine, dok je formalno-pravno Uprava za sprečavanje pranja novca počela rad 5. februara 2004. godine. U vezi sa navodima koje je objavio češki dnevnik „Mlada fronta dnjes“, prenoseći izjavu bivšeg agenta obavještajne službe Češke Milosava Votave, a koje su prenijeli pojedini mediji u Crnoj Gori, radi javnosti želimo da pojasnimo da USPN raspolaže informacijama od momenta njenog osnivanja, odnosno od 5. februara 2004. godine – navodi se u reagovanju Uprave za sprečavanje pranja novca.

Iz Uprave saopštavaju da o težini navoda Milosava Votave „najbolje govori nekadašnji šef češke tajne službe – odjel za inostranstvo general Karel Randek koji je izjavu Milosava Votave, u komentaru za isti list Mlada fronte Dnes od 21. jula ove godine okarakterisao kao „budalaštinu“ navodeći pri tom da tajna služba Češke nije imala nikakvih kontakata sa Votavom“.

Standard helier banke je postojala od 2000. do 2002. godine, kada su sve slične banke prestale da postoje u Crnoj Gori, ali Zakon o sprečavanju pranja novca koji je donijet u oktobru 2003. nema retroaktivno dejstvo, navodi se u saopštenju crnogorske Uprave za sprečavanje pranja novca.

U Crnoj Gori je svojevremeno poslovalo više od 500 of-šor banaka, koje su dobijale licence za koje se tvrdilo da su ih dizajnirali tadašnji ministar finansija Miroslav Ivanišević i sekretar za zakonodavstvo Rajko Milović. Američki kongres je 2001. godine istraživao moguće pranju novca preko tih institucija u Crnoj Gori. Na američko insistiranje, prema nezvaničnim informacijama, kako su objavile Vijesti, te banke su i prestale da rade 2002. godine.

„Ne mogu da kažem koliko je od toga bio novac obaveštajne službe, a koliko drugih klijenata“, kaže Votava u ispovesti u najtiražnijem praškom dnevniku „Mlada fronta dnjes“. Ali, dodaje, liste uplata i izveštaje o prevođenju para kojima raspolaže otprilike polovinu tog novca je transferisao za račun obaveštajne službe.
Prvo se pročuo kao priznati stručnjak za sivu ekonomiju, a onda se, kao nezavisni savetnik za osnivanje ofšor kompanija i pranje pljavog novca, ponudio klijentima širom sveta zainteresovanima za ulaganje novca u zemlje koje su smatrane poreskim rajem. Ukupno je, kaže, osnovao oko šest hiljada of-šor firmi. Među njegovim klijentima su bila i dva afrička diktatora – Čarlsa Tejlora (Liberija) i Loran-Dezira Kabilja.
Kao ilustraciju da su u pitanju bili ogromni iznosi, Votava navodi da su samo bankarske provizije ovu dvojicu koštale stotinu hiljada dolara. Zato je njihovim predstavnicima preložio da osnuju ofšor banku, pa je tako nikao Standar Hellijer bank sa sedištem u Nauruu.
U međuvremenu je postao saradnik obaveštajne službe, zahvaljujući zameniku njenog šefa Karela Randeka.
„Status agenta mi je, naravno, bio koristan. Proširio sam posao i stekao bezbednost. U ovom poslu ste stalno na ivici zakona, a potpuno je druga stvar kad radite i za državu“, kaže Votava.
Da špijunski crni fondovi ne bi lutali po tihookeanskim ostrvima, šefu Randeku je predložio da se koncentrišu na Evropu i izbor je pao na Crnu Goru. Zbog, kako kaže, „blagih zakona i gotovo nikakve kontrole, a i bila je blizu“. Na kraju, pošto su „demokratski procesi“ u Liberiji i Kongu prekinuli dotok diktatorskih para u Votavovu „veš-mašinu“, obaveštajna služba je postala glavni suvlasnik crnogorske filijale banke u Nauruu.
Agent ističe da je ova filijala bila od izuzetnog značaja za češku obaveštajnu službu, ne samo radi novčanih transakcija:
„Kada bi službi zatrebali podaci o nekoj osobi u inostranstvu mogla je sve da sazna preko ove banke, pod uslovom da je znala koju kreditnu karticu koristi ta osoba“, kaže Votava. „Preko mreže banaka s kojima je bila povezana, crnogorska filijala je saznavala gde je ta osoba, u kojem gradu i hotelu boravi, šta kupuje. Naravno, niko nije znao da te podatke koristi obaveštajna služba.“
A onda se 2004. razišao sa službom i pošto više nije biodpod njenim okriljem – zaglavio zatvor, optužen za finansijske malverzacije. Trebalo je da prođu još dve godine i da sadašnja vlada Mireka Topolaneka smeni njegovog bivšeg šefa Randeka, pa da Votava progovori. Sada Randek kaže da je Votava „ludak koji priča gluposti“.
„Možete o njemu da napišete tonu članaka, ali on je ludak“, izjavio je Randek praškom listu.