Bara Reva: Mesto gde je biljni i životinjski svet sahranjen (VIDEO)

Staništa mnogih zaštićenih životinjskih i biljnih vrsta od prošlog leta stotine kamiona zatrpavaju građevinskim otpadom, a krijući se iza ideje da se na toj lokaciji izgradi industrijska zona, gradska preduzeća su potpuno bespravno stvorila divlju deponiju šuta, betona, stakla, armature.

Ljuti građani, meštani okolnih naselja, koji nedeljama dežuraju na pomenutoj lokaciji i ne dozvoljavaju dalji istovar građevinskog otpada, međutim, tvrde da neće dozvoliti da se taj plan ostvari a uspeli su i da privremeno zaustave dolaske šlepera i građevinskih mašina.

Dalje se u Revi neće deponovati otpadni građevinski materijal, i neće biti nikakve gradnje, jasno su poručili građani koji u smenama dežuraju pod improvizovanom nadstrešnicom na samom ulazu ne deponiju, dok noći provode u šatorima, ne ostavljajući mesto nikada samo.

Ispod nadstrešnice, gde je naša ekipa zatekla one najupornije sugrađane, po vrelom danu, prostire se pustoš dokle pogled doseže. Mrtve gomile šuta, betona, komada zgrada, stakla, armatura…

Tek u daljini, po obodima te pustinje nazire se zelenilo.

Kada se obodima približite, vidite da su to šume, sada u jarugama, jer su naslage otpada dostigle već visinu od desetak metara.

A iz tih veštački stvorenih jaruga, čuje se da život buja, pevaju ptice, a naši sagovornici nam objašnjavaju da su iste takve šume bile i pod ogromnim naslagama betona i cementa, te da su samo zatrpane ogromnom količinom otpada.

– Ispod nas su samo zatrpana stabla. Ništa nije sečeno, sve je zatrpavano. Tu su biljke, životinjski svet, sahranjeni. U ovim stablima se nalaze i gnezda orla belorepana, koji je tako redak, u Beogradu ih je osam jedinki, strogo zaštićenih, a ovde se njihova gnezda zatrpaju. Duž zelenog pojasa na levoj obali Dunava, ima divljih svinja, vidri, nutrija, imamo beli lokvanj koji je strogo zaštićena vrsta. Tu je i 130 zaštićenih vrsta ptica. Oni kao demoni dolaze buldožerima i ruše, mi smo stajali ispred njih i rekli da to ne dozvoljavamo, da je gotovo sa njihovim radovima. Zasigurno ne mogu da mi donesu ikakvu dozvolu za zatrpavanje drveća. Čak da do nje i dođu, s obzirom da je ovde sve moguće, Moraće i nas da sahrane sa tim drvećem, kaže za Danas Predrag Vučić, sugrađanin koji nas je proveo do obronaka same deponije.

Sugrađanka Ana Džakić, navodi da je odluku o uklanjanju otpada na ovoj lokaciji doneo Grad Beograd, te da tu dolaze da se istovaruju kamioni JKP Gradske čistoće, Beograd puta, ali i privatnih prevoznika.

– Više ne dozvoljavamo da mašine tu ulaze, a tek pre pet dana, u periodu od pola 12 do 12 i 15 uspeli smo da izbrojimo 40 kamiona. To znači da dnevno dođe i do 500 kamiona, deponija rapidno raste, sada ide u dubinu šume, navela je Džakić i dodala da građani „moraju da budu detektivi“ da bi došli do najobičnijih informacija o tome šta vlast tu radi, jer se sve radi netransparentno i nejasno.

Predrag je dodao da ni jedno obraćanje institucijama nije urodilo plodom i poručio nadležnima da tu neće moći ništa više da rade, osim da ovaj prostor humanizuju, naspu humus i posade neko novo drveće, jer im nastavak radova građani neće dozvoliti.

– Ovakav masakr, dalje ne može da ide. U svakom trenutku će doći 300 do 400 ljudi da ih u tome spreči, to neka im bude jasno, kaže Vučić.

Arhitekta Dragoljub Bakić naveo je da u Srbiji ne postoji zakon koji reguliše odlaganje i reciklažu građevinskog otpada, pa se to se sve radi divlje.- A suština je da moraju da se poštuju evropski zakoni kada je ekologija u pitanju. Ovde su donete stotine miliona kubnih metara, šut koji se dobija i prilikom rušenja, i prilikom građenja, a važno je da se po propisu ruši, kao što to praktikuje cela Evropa a mi to ne radimo. Ruši se jedan po jedan materijal, staklo, drveni okviri, pa se selektira, dekontaminira pa onda reciklira i vrati u nove materijale. A ono što mi radimo, rušimo bagerom, to postane otrovni, izmešani otpad, i takav kontaminiran, odnosi se na deponije, što je potpuno zabranjeno, kaže Bakić za Danas.

Među građanima koji dežuraju pred deponijom našao se i Aleksandar Jovanović Ćuta, iz inicijative Odbranimo reke Stare planine, koji kaže da je juče lokaciju posetila gradska ekološka inspekcija sa advokatima Gradske čistoće i Srbijavode.

– Oni su u problemu, ko se tu šta sa kim dogovorio, koji su njihovi planovi, nek vide između sebe ko tu kome šta dođe. Oni nas ništa nisu pitali, i tako će uvek biti kada ne pitaju građane. Bitno je da ovo što su uradili ne zastareva, a odgovornost je pre svega na Gradu, naveo je Jovanović i dodao da se istog dana pismom obratio gradskoj sekretarki za ekologiju Ivani Vilotijević, u kome traži da ona momentalno postupi po zakonu, i izda rešenje o obustavi radova na Revi.

– A građanima će morati da objasni zbog čega to do sada nije urađeno, ko je dozvolio da se živa šuma zatrpava. Nemaju ni studiju procene uticaja na životnu sredinu, za koju je opet potrebna javna rasprava, to su sve iste priče koje se vrte. Tu je zakon koji mora da se poštuje, kad ne poštuješ zakon dese ti se građani. Ovo je težak zločin, videćemo šta će dalje da bude, naveo je Jovanović i prokomentarisao da je verovatno ideja da se sve ovo slegne, da bi se tu gradilo novo stambeno naselje.

– Oni u prirodi vide samo nove kvadrate stambenih kompleksa, a pitanje je koliko košta bara Reva i sve što živi u njoj. Koliko koštaju reke, šume, i čije je sve to. Ako je naše hajde da brinemo o njemu i da ga branimo. Građani su trenutno država, dok država trenutno radi protiv svojih građana, zaključuje Jovanović.

Danijela Nestorović, pravna zastupnica građana koji žele da zaštite Revu, objasnila je da je Grad Beograd izdao privremenu građevinsku dozvolu, JKP Gradska čistoća, za izgradnju pristupne saobraćajnice i platforme za mobilno postrojenje za preradu šuta i betona, što ne znači da postoji dozvola da se šut istovaruje na ovoj lokaciji.

– Ta privremena građevinska dozvola je izdata negde u januaru ove godine, i imaju lokacijske uslove u skladu sa detaljnim urbanističkim planovima, koji je usvojen 2018, celo to područje je predviđeno da bude industrijska zona, ne pominje se deponija, a bara Reva je predviđena za isušivanje. Mi te 2018, nismo ni znali da je usvojen detaljni urbanistički plan jer su oni potpuno netransparentni što se toga tiče. U svakom slučaju, ovo što se sada radi tamo je urađeno bez studije o proceni uticaja na životnu sredinu, JKP je uradio u decembru prošle godine, bio je na javnom uvidu, i mi smo uložili primedbe ali nikakav odgovor nismo dobili da bi kasnije dobili informaciju da je studija upućena na doradu, što znači da oni uopšte nemaju odobrenje Ministarstva za zaštitu životne sredine, kakav će uticaj to postrojenje imati na biljke, životinje, na ljude. To je preduslov za stopiranje ovih radova, navela je Nestorović.

Ona je dodala da sve ovo jeste zaista bespravno postupanje, ali su gradske institucije napravile sebi neki polu pravni okvir u kom mogu da deluju i Sekretarijat za zaštitu životne sredine se stalno poziva na tu privremenu dozvolu.

– Ako je privremena dozvola za prilazni put, nije dozvola da se posipa šut. To se spominje tek u informacijama u lokaciji, gde piše da teren treba nasipati do kote nasipa, 10-ak metara, i da se ostavi da se to slegne da posle bude izgrađen, kako kažu, prikladni sadržaj u skladu sa tom industrijskom zonom. Apsolutno se ne pominje deponija, a ovo je upravo to. Jedan od naših zahteva jeste da dok Ministarstvo ne reši o toj studiji procene uticaja, da se obustave dalji radovi. Sve i da oni urade tu studiju ove nedelje, to bi bila retroaktivna studija, a šteta je već naneta i deponija napravljena, pa u tom smislu tu ima i prostora da se pokrene krivična prijava za delo ugrožavanje životne sredine, a imamo nameru još neke pravne akte da pokrenemo, kao što je inicijativa Zavodu za zaštitu životne sredine, da se bara Reva proglasi zaštićenim staništem. U tom smislu bi tražili obustavu svih daljih radova, jer ukoliko se proglasi takvim dobrom, nikako neće moći da rade to što su predvideli da rade, zaključila je Nestorović.

Podrška

Branislav Grubački Guta, ispred Novog optimizma, podržao je građane koji dežuraju na Revi, jer živi u tom kraju i deli istu zabrinutost. „Sticajem okolnosti, ja stanujem par kilometara od Reve i do skora nisam bio upoznat sa ekološkim problemima koji su nastali delatnošću beogradske vlasti. Mnogi moji prijatelji, na čelu sa arhitektom Dragoljubom Bakićem su deo ovog protesta pa je bilo logično da im se pridružim i da Novi optimizam podeli neko svoje iskustvo u organizaciji.