Svetski ekolozi vrše pritisak na predsednika SAD Baraka Obamu od njegovog stupanja na tu funkciju da prisustvuje samitu o klimatskim promenama, koji će biti održan narednog meseca u Kopenhagenu. Međutim, kada je obelodanjeno da je američki lider uzeo u obzir apel stručnjaka za životnu sredinu, svetska javnost bila je zbunjena i oduševljena u isti mah. Iako je divno čuti da će Obama posetiti dansku prestonicu, stiče se utisak da trenutak nije u potpunosti primeren, ocenjuju analitičari.
Američki predsednik će na kratko posetiti Oslo, gde će mu biti uručena Nobelova nagrada za mir, iako mnogi smatraju da je prerano dobio to prestižno priznanje, zbog čega će Kopenhagen napustiti nedelju dana pre završetka pregovora o klimatskim promenama. Štaviše, njegovi saradnici nisu planirali da učestvuju u debatama posvećenim dokumentu koji bi trebalo da zameni Kjoto protokol, niti da prisustvuju zaključenju međunarodnog sporazuma od velikog značaja. Ukoliko takvi planovi ne budu preinačeni, Obama, poznat po svojim retoričkim sposobnostima, svoju vizionarsku poruku predočiće javnosti u dvorani prepunoj zvaničnika, koji imaju zadatak da se pobrinu o rasporedu značajnih govornika.
Takođe, postoji mogućnost da će Obama „začiniti „ plan o smanjenju štetnih gasova odbijanjem da dva puta poseti Skandinaviju, a pojedini analitičari tvrde da će burno reagovati na navode klimologa o opasnostima koje vrebaju od globalnog zagrevanja. Ipak, Bela kuća nedavno je načinila prvi konkretan korak ka prevazilaženju tog problema, budući da pristaje da smanji emisiju štetnih gasova za 12 odsto do 2020, u odnosu na nivo koji je zabeležen pre četiri godine. Neki tvrde da to predstavlja „skromno obećanje“, imajući u vidu činjenicu da su se Japan i države Evropske unije obavezali da će smanjiti emisije štetnih gasova za najmanje 20 odsto.
Ali, dugoročno gledano, stiče se utisak da SAD imaju sve ambicioznije planove kada je reč o borbi protiv klimatskih promena, što predstavlja zaokret u odnosu na prethodnu deceniju, kada je administracija bivšeg američkog predsednika Džordža Buša napravila minimalne pomake. Izvori bliski Obaminoj administraciji tvrde da će tokom narednih decenija biti primenjivano „stepenasto smanjenje“ – posle smanjenja od 17 odsto do 2020. sledila bi redukcija od 30 odsto do 2025, u odnosu na 2005, dok bi smanjenje do 2050. trebalo da iznosi 83 odsto.
Najnoviji američki predlog u skladu je sa zakonom koji je Predstavnički dom Kongresa SAD usvojio u junu. Međutim, taj propis takođe podrazumeva smanjenje koje neće prelaziti stopu od 20 odsto, kako zahteva Senat. Tek kada zakon stupi na snagu, biće organizovane rasprave o ponudi SAD u vezi sa emisijama štetnih gasova, ali postoje male šanse da će takav korak biti preduzet pre samita u Kopenhagenu. Štaviše, činjenica da će Obama održati govor na početku, a ne na kraju samita, predstavlja nagoveštaj da će detaljni razgovori o globalnom zagrevanju biti vođeni i naredne godine.
Male šanse za postizanje sporazuma
Svetski mediji navode da je većina država izgubila nadu da će na predstojećem samitu u Kopenhagenu biti postignut obavezujući sporazum o smanjenju globalnog zagrevanja. Skupu u Danskoj prisustvovaće delegacije iz 192 zemlje, a dolazak su između ostalih potvrdili britanski premijer Gordon Braun, francuski predsednik Nikola Sarkozi i brazilski lider Luis Inasio Lula da Silva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
