Barak Obama pred odlukom o Iranu

Istovremeno američka ekonomska i politička situacija je nepovoljna i ukazuje da bi bilo možda bolje umesto napada na Iran pokušati prebroditi taj problem jačanjem sankcija, navodi se u analizi agencije AP. Amerikanci su umorni od rata posle više od decenije ratovanja u Iraku i Avganistanu, navodi AP.

„Mnogi smatraju da je 2013. godina odluke da li ići u rat ili postići sporazum za okončanje iranskih nuklearnih ambicija“, rekla je Suzan Maloni, saradnica u Centru Saban za bliskoistočnu politiku pri Brukinkgs institutu. Ako ne dođe do sporazuma, kaže Malonijeva, Obama će morati da upotrebi vojsku da bi ispunio obećanje da će sprečiti Iran da izradi nuklearno oružje.

U novom izveštaju naučnici iz Centra za strateške i međunarodne studije upozoravaju da bi sadašnja ograničena kriza mogla da eskalira u veći sukob ili novi oblik Hladnog rata. Američka ekonomija, mada se zemlja oporavlja od velike recesije, je i dalje slaba, a vojska može da očekuje redukcije pošto se sprema smanjenje državne potrošnje.

Takođe, Iran je mnogo jači vojno nego Irak i Avganistan i sigurno bi odgovorio udarima na Izrael i na američke vojnike u susednom Avganistanu. Uz to veliki deo iranskog nuklearnog programa nalazi se pod zemljom i nije jasno koliko bi američki vazdušni udari mogli da načine štete, ukazuje AP.

Jednom od glavnih pristalica napada na Iran, izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahuu je posle nedavnih izbora oslabljena pozicija. Pre izraelskih izbora Obama je odbacio Netanjahuove pozive za napad na Iran, izjavivši da još ima vremena za diplomatsko rešenje.

Stručnjak iz Karnegijeve fondacije za međunarodni mir Karim Sađapur rekao je da su obrisi sporazuma jasni sa obe strane i da je neizgovoren stav SAD: „možete da imate nuklearni program koji može da uključuje obogaćivanje uranijuma, ali ne i oružje. Ako ne radite za bombu, mi vas nećemo bombardovati“. Sađapur je rekao je da sankcije protiv Irana neće biti ublažene bez značajnih kompromisa, a problem je u tome što postoji veliki jaz između toga kako dve strane definišu reč „značajni“.

Nova runda pregovora sa Iranom buće održana 25. februara u Kazahstanu. U njoj učestvuje grupa 5+1, SAD, Francuska, Britanija, Rusija, Kina i Nemačka, koja pokušava da ubedi Iran da odustane od svojih aktivnosti.

„Izrael će zažaliti“

Damask – Cionisti će zažaliti zbog svoje agresije na Siriju, kao što je su zažalili zbog ratova od 33, 22 i osam dana – rekao je juče sekretar Vrhovnog saveta za iransku nacionalnu bezbednost Said Džalili, prenosi AFP. On je aludirao na rat protiv Hezbolaha u Iranu 2006. godine i na napade na palestinske teritorije u Gazi krajem 2008. i 2012. Jedan iranski zvaničnik je kazao da je Sirija na čelu borbe protiv cionista i da će Iran iskoristiti sve svoje veze kako bi podržao

Siriju u borbi protiv „cionističkog neprijatelja“. „Islamski svet je ujedinjen u pružanju otpora Izraelu“, rekao je Džalili koji je od subote u poseti Damasku. Izrael je prošle srede bombardovao rakete i vojni kompleks u blizini Damaska.

Ahmedinežad želi da bude astronaut

Teheran – Predsednik Irana Mahmud Ahmadinežad izjavio je da je spreman da bude prvi iranski astronaut, javila je juče agencija Irna. On je rekao da je spreman da se žrtvuje za ambiciozni iranski svemirski program. Iran je prošle nedelje poslao majmuna u svemir, čime je želeo da pokaže da je postigao napredak u okviru svemirskog programa. Majmun nazvan Pishgam, što na farsiju znači pionir, uspešno je lansiran u svemir i vraćen na Zemlju posle 20 minuta. Cilj iranskog svemirskog programa je da se za pet do šest godina u svemir pošalje čovek. Iran je od 2009. godine u svemir poslao tri satelita i jednu kapsulu u kojoj su bili pacov, kornjača i insekti.