Barns o umetnosti

Temeljan do svakog detalja, dinamičan, a istovremeno prisno poverljiv i životan, Barns se u ovoj zborci eseja bavi ličnostima i delima umetnika 19. i 20. veka, od Žerikoa i Delakroa do Braka, Magrita i Hodžkina. Istovremeno on preispituje i svoj lični odnos prema slikarstvu i pisanju o vizuelnim umetnostima. Dileme „izoštrava“ citirajući Henrija Džejmsa („Umetnici mnogo ne veruju onima koji pišu o slikama“), Flobera koji je tvrdio da je „objašnjavati jednu umetničku formu sredstvima druge monstruozno“, mišljenje Edgara Degaa da „reči nisu neophodne“ i Matisov stav da bi „umetnicima trebalo odseći jezik“. Sa njima u ovim esejima „polemiše“ baveći se važnim, često do kraja ne rasvetljenim temama iz stvaralačkog opusa i privatnih života umetnika različitih pravaca – od romantizma do realizma i modernizma.

Sam Barns objašnjava da ova knjiga svoje postojanje duguje danskom izdavaču Klausu Klausenu, koji je pre šest godina objavio 12 njegovih eseja. Zbirka „Širom otvorenih očiju“ sadrži 17 eseja i „otvara“ je prvi Barnsov tekst o umetnosti. Bio je posvećen Žerikoovom „Splavu meduza“, a Barns ga je objavio 1989. u okviru svog romana „Istorija sveta u deset i po poglavlja“. Ostali eseji napisani su po narudžbini. Mileta Prodanović u komentaru srpskog izdanja ove knjige konstatuje da „Barnsovi tekstovi o likovnim umetnicima neporecivo savremeni, čuvaju i ponešto od duha starovremenskih eseja: oni odišu verom u misiju slikarstva i čitaoca koji živi u epohi sveopšte lakoće i površnosti, podseća da velika umetnost nastaje u preseku radoznalosti, znanja, intuicije i duha“.

Pisac romana, kratkih priča i eseja, Barns ima reputaciju književnog autoriteta kad je reč o istoriji, stvarnosti, istini i ljubavi. Rodio se u Lesteru 1946, školovao u Londonu i Oksfordu. On je mlađi brat poznatog britanskog istoričara antičke filozofije i prevodioca Džonatana Bansa. Najpre leksikograf na „Oksfordskom rečniku engleskog jezika“, pre 40 godina počeo je da se bavi književnom kritikom u britanskoj štampi i na televiziji. Preveo je s francuskog na engleski dela Alfonska Dodea. Dobitnik je gotovo svih prestižnih britanskih, evropskih i američkih književnih priznanja, a 2011. dobio je „Bukerovu nagradu“ za roman „Ovo liči na kraj“. Ukazom predsednika Francuske proglašen je za viteza, oficira i komandira francuskog „Reda umetnosti i književnosti“. Živi u Londonu. Njegova dela prevedena su na više od 30 jezika. Beogradska izdavačka kuća „Geopoetika“ na srpskom jeziku objavila je 12 Barnsovih knjiga, od kojih je većina rasprodata.