– U Rumuniji su juče održani predsednički izbori, na kojima je učestvovalo 12 kandidata, a sadašnji predsednik Trajan Basesku i predsednik opozicione Socijaldemokratske partije Mirčea Džoana ušli su u drugi krug izbora. Prema nezvaničnim rezultatima, koje je objavio institut za istraživanje javnog mnjenja INSOMAR odmah nakon zatvaranja birališta, za Baseskua je glasalo 32,8 odsto birača, a za Džoanu 31,7 odsto Rumuna sa pravom glasa. Vrlo tesan rezultat nakon prvog kruga ukazuje da se može očekivati teška predizborna kampanja sa drugi krug predsedničkih izbora koji će biti održani 6.decembra. Izbori su protekli u atmosferi stalnih žalbi i protesta oko krađe na izborima.
Trajan Basesku je u predizbornoj kampanji naglašavao da mu je potreban još jedan mandat kako bi „modernizovao Rumuniju“, a u tome ga je sprečavala proteklih pet godina „politička klasa koja se protivila toj modernizaciji“. Mirčea Džoana je obećavao „normalnost, izlazak iz konfliktne situacije među državnim institucijama koju je praktikovao Basesku, i jednu novu, evropsku viziju o ponašanju predsednika na unutrašnjem i spoljnjem planu“.
Upozorenja opozicije, nevladinih organizacija i medija na moguću krađu na izborima pokazala su se realna, jer su tokom dana zabeležena 103 incidenta za vreme glasanja, a 300 osoba je s tim u vezi ispitano. Policija je otkrila veliki broj autobusa i minibuseva koji vode birače iz jednog naselja u drugo na glasanje, a za osobe koje ne glasaju na mestu boravka, manjinska vlada Emila Boka odlučila je da otvori 3.500 specijalnih biračkih mesta. Metod prevoza birača autobusima iz jednog u drugo mesto, Rumuni nazivaju „izbornim turizmom“.
Jučerašnji predsednički izbori u Rumuniji najvažniji su od pada komunizma, pre 20 godina, ocenjuju analitičari. Predsednički izbori su održani u okolnostima ekonomske i političke krize u zemlji bez vlade, sa parlamentom koji odbija premijera kojeg je Basesku imenovao, dok su Rumuni nezadovoljni, razočarani i žele promene.
F traži da se radi brzo-restriktivan budžet, smanjenje državne uprave, smanje penzije i zalede plate. Iako je ekonomija prethodnih godina značajno rasla, Rumuni su ostali među najsiromašnijim Evropljanima. U uslovima ovogodišnjeg ekonomskog pada od osam odsto gube nadu da će živeti bolje.
– Radim toliko godina, a ne pamtim kad sam bio na letovanju. Mojoj ženi svakog meseca treba bar osamdeset evra za lekove, a penzija joj nije ni pedeset – rekao je Vasile Simion.
Većina proklinje kredite koje su uzeti u evrima tokom ekonomskog buma. Banke su podigle kamatne stope, domaći lej je izgubio petinu vrednosti, a radna mesta im vise o koncu.
– Svakog meseca plaćam banci oko 400 evra. Kamata je sve veća, nije bila tolika kad sam uzimala kredit. A ako ne platim na vreme, pošalju mi opomenu i uzmu još deset evra. Ne mogu da se nosim sa tim – kaže Ćorćeta Eftimije.
Referendum o parlamentu
Paralelno sa prvim krugom predsedničkih izbora, odlukom predsednika Baseskua održan je i referendum o reformi rumunskog dvodomnog parlamenta u jednodomni, i smanjenju broja parlamentaraca sa sadašnjih 471 na maksimalno 300. Do 19,00 sati, kako je saopštila Centralna izborna komisija, 49,97 odsto glasača je učestvovalo na predsedničkim izborima i 45,6 odsto na referendumu. Basesku računa da je uspeh referenduma njegov najveći adut na ovim izborima i izvesno je da će to biti jedna od glavnih tema njegove predizborne kampanje pred drugi krug predsedničkih izbora.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
