Batut krije izveštaj: Zbog zagađenosti arsenom građani Bora žive 10 godina kraće

– Znači, Italijani treba da prikazuju naše rezultate, a mi da ih sklanjamo. Zbog čega? Verovatno znate šta se kod nas dešava, istakla je Šerbula.

Govoreći o zagađenosti u Boru iznela je statističe podatke o materijama koje prouzrukuju zagađenost.

– Naše zakonodavstvo je što se tiče životne sredine usaglašeno sa Evropskom unijom i Svetskom zdravstvenom organizacijom, ali je problem što se ono ne poštuje. Što se tiče PM čestica od 2009. do 2023. godine u Boru pada dole. SZO je rekla da na godišnjem nivou ne može srednja godišnja vrednost da bude više od 70 mikrograma po metru kubnom vazduha, nego pada na 40. U Boru smo ispod PM 10 čestica, znači nismo zagađeni, već je problem nešto drugo, rekla je Šerbula.

Dodala je da sa druge strane, arsen od 1994. do 2023. godine nije pao ispod dozvoljene granice u Boru, već ga ima čak i previše u vazduhu.

Spomenula je i problem koji imaju građani Užica zbog požara na deponiji Duboko, ističući da je kod njih problem sa organskim komponentama.

Profesorka Tehnološko-metaruloškog fakulteta Ivanka Popović navela je da je jasno da sistem ne funkcioniše.

– Ti problemi se moraju rešiti sa svih aspekata i sa bezbednošću koja je neophodna, a čini mi se da je to rak rana generalno po svim problemima koji postoje. Vratila bih se na jedan detalj koji nije dovoljno istaknut, a to je činjenica da dolazi do satanizacije nauke i struke, a bez znanja mi ne možemo da izađemo iz problema. To se odrazilo vrlo snažno na upise na pojedine fakultete koji predstavljaju personifikaciju tog nazovi zla, kazala je Popović.

Dodala je da se suočavamo sa određenim manjkom kadrova koji će rešavati ove probleme, koji će se odraziti u istorijsko zagađenje i ono što je industrija budućnosti, koja je projektovana da ne opterećuje životnu sredinu, što su dve suprotne stvari.

– Bilo kako da gledamo, nećemo videti posledice za godinu dve, ali sledeće decenije donose takve rizike po opstanak svih nas na kugli zemaljskoj. Ako je moguće da se dođe do nadstranačkog pristupa to bi bilo idealno, ne znam da li je to ikada pre ostvareno u našoj političkoj praksi. Svakako je to podsticaj za građane da se aktiviraju, bez aktivizma i određenog pritiska nećemo imati pomake zato što su partikularni interesi preveliki i nikog nije briga da li će se povećavati slučajevi bolesti koji su posledice zagađenja, zaključila je Popović.

Pravnik Milan Antonijević kazao je da ekološki populizam može napraviti i negativni preokret, koji može poslužiti kao argument za različite odluke vezane za ekologiju i za ekonomiju, te da treba pre svega razgovarati sa ljudima koji su na terenu i imaju znanje. Osvrnuo se i na problem sa kompanijom Rio Tinto.

– Danas nismo spomenuli nijednu ružnu reč, ja bih pomenuo jednu – Rio Tinto. Zaista smo došli do toga da kada pomenete kompaniju koja već toliko godina pokušava da objasni na koji način želi da investira u Srbiju, da se svako ko spomene Rio Tinto u bilo kom pozitivnom smislu označi kao neko ko radi protiv interesa zemlje. Borimo se za to da vidimo kako izgleda ta studija o uticaju na životnu sredinu jer je to početak dijaloga. Mi već imamo okončan dijalog, svi su polomili uloge, a nemamo taj prvi korak koji predstavlja ova studija, naveo je Antonijević.

Današnju debatu „Kvalitet vode, vazduha i zemljišta, zaštita vitalnih resursa“ organizovao je časopis i portal Nova ekonomija, u sklopu inicijative „Srbija 2030 – koji je naš put“, sa ciljem da pokrenu društveni dijalog o temama koje su strateški važne za dalji pravac razvoja srpskog društva.