BCLJP: Kroz smeštajne kapacitete Komesarijata za izbeglice 2021. godine prošlo 60.407 ljudi 1Foto: Media centar

Broj stranaca koji su prošli kroz smeštajne kapacitete Komesarijata za izbeglice i migracije tokom 2021. godine bio je 60.407 ljudi, saopštio je Beogradski centar za ljudska prava.

Urednica izveštaja Ana Trifunović rekla je da je prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije tokom 2021. godine u smeštajnim kapacitetima u Srbiji boravilo nešto više od 60.000 ljudi, od kojih je 2.306 osoba izrazilo nameru da podnese zahtev za azil u Srbiji, dok su 174 osobe zaista i podnele taj zahtev,

„Najveći broj ljudi koji su tražili azil u Srbiji su državljani Avganistana. Usvojeno je svega 14 zahteva u 2021. godini, što je dva puta manje od broja usvojenih zahteva za azil u 2020. godini. Kancelarija za azil odbila je 51 zahtev u istom periodu, odbacila je devet zahteva za azil, a 73 zahteva je obustavljeno – najčešće jer su tražioci azila u toku postupka odlučivali da napuste Srbiju“, rekla je ona.

Izveštaj Pravo na azil u Repbulici Srbiji 2021 pokazuje da je broj izbeglica i migranata na teritoriji Srbije tokom cele 2021. godine bio relativno stabilan i, posmatrano po mesecima, u proseku se kretao između pet i šest hiljada. Broj stranaca koji su prošli kroz smeštajne kapacitete Komesarijata za izbeglice i migracije tokom 2021. godine bio je 60.407 ljudi.

Navedeni broj je nešto veći odnosu na 2020. godinu, kada je ukupno 58.103 tražilaca azila i migranata prošlo kroz prihvatno-tranzitne centre i centre za azil u Republici Srbiji. I pored toga što više desetina hiljada tražilaca azila i drugih migranata godišnje prolazi i boravi u Srbiji, relativno mali broj njih ima nameru da ovde zatraži međunarodnu zaštitu.

Od 1. januara do 31. decembra 2021. godine, ukupno 2.306 osoba je izrazilo nameru da podnese zahtev za azil u Republici Srbiji. U poređenju sa 2020. godinom, reč je o malom smanjenju broja registrovanih osoba, ali je taj broj značajno niži u odnosu na period pre pandemije virusa korona. Među strancima koji su izrazili nameru da podnesu zahtev u Srbiji najviše je bilo osoba iz Avganistana – 1.025. Zatim slede osobe iz Sirije – 466, Burundija – 134, Pakistana – 120, Bangladeša – 107, sa Kube – 92 i drugih zemalja.

U 2021. godine podneta su ukupno 174 zahteva za azil. Ovaj broj je nešto veći u odnosu na 2020. godine, kada su podneta 144 zahteva. Najviše zahteva su podneli državljani Avganistana. U 2021. godini Kancelarija za azil je usvojila ukupno 14 zahteva za azil, što je više nego duplo manje u odnosu na 2020. godinom, kada je doneto ukupno 29, ili 2019. godinom, kada je doneto ukupno 35 pozitivnih odluka. Od 2008. godine i uspostavljanja nacionalnog sistema azila do 31. decembrom 2021. godine, Kancelarija za azil je usvojila zahtev za azil 208 stranaca.

Srbija je i tokom 2021. godine nastavila s humanitarnim zbrinjavanjem migranata, od kojih većina dolazi iz zemalja koje generišu izbeglice. Uprkos pojedinim pomacima u pogledu ostvarivanja prava na azil i pristupa pravima u oblasti integracije, sistem azila u Srbiji još uvek nije dovoljno efikasan, čemu je dodatno doprinela još uvek nestabilna epidemiološka situacija izazvana pandemijom virusa korona.

Značajan broj osoba u potrebi za međunarodnom zaštitom ne vidi Srbiju kao zemlju utočišta, već samo kao zemlju tranzita na putu ka državama EU koje pružaju bolje uslove za integraciju i dostojanstven život izbeglica. U Srbiji i dalje nedostaju održiva sistemska rešenja za adekvatnu zaštitu i unapređenje položaja tražilaca azila, migranata i izbeglica koji se još uvek u najvećoj meri oslanjaju na podršku međunarodnih i nevladinih organizacija, dok nedostaju održiva sistemska rešenja i efikasna koordinacija državnih organa.

Izveštaj ‘Pravo na azil u Republici Srbiji 2021′, deseti po redu, sastavili su članovi pravnog i integracionog tima Beogradskog centra za ljudska prava na osnovu iskustva u pružanju besplatne pravne pomoći tražiocima azila i zastupanju u postupku azila, terenskog rada, kao i podrške u integraciji osobama kojima je odobren azil u Srbiji. Beogradski centar za ljudska prava kao partner UNHCR-a od 2012. godine pruža besplatnu pravnu pomoć tražiocima azila i osobama kojima je dodeljena međunarodna zaštita.

Izveštaj Pravo na azil u Republici Srbiji 2021 dostupan je OVDE.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari