Šta će biti sa Beo zoo-vrtom u 2024. godini – ostaje ili se seli?

„Zbog uslova u kojima se životinje nalaze u sadašnjem zoo-vrtu, a pre svega zbog našeg najvećeg kulturno-istorijskog dobra Beogradske tvrđave, za koju do sada nismo mogli da podnesemo zahtev da bude zaštićena Unesko listom, odlučili smo da premestimo zoo-vrt“, obrazložio je Šapić ovu ideju početkom februara ove godine.

Selidba zoo-vrta do sada najavljivana već tri puta

Međutim, to nije bila prva najava preseljenja Beogradskog zoo-vrta na prostraniju lokaciju.

Još je čuveni direktor zoo-vrta Vuk Bojović predložio da se on preseli na Veliko ratno ostrvo, ali je ta ideja ubrzo odbačena zbog čestih plavljenja tog prostora kada nadođe nivo vodotoka Save i Dunava.

Nakon toga 2007. godine je tadašnja gradska vlast želela da životinje izmesti u Surčin, ali se ni ta ideja nije ostvarila.

Zoo-vrt na malom prostoru sa puno životinja

Već skoro 100 godina Beogradski zoološki vrt se nalazi na Malom Kalemegdanu u srcu grada. Na prostoru od 7 hektara nalazi se preko 100 vrsta životinja i više od 1.000 jedinki.

Životinje tamo žive u malim kavezima i sa malo zelenila.

„Sada u zoološkim vrtovima u Srbiji posetioci mogu da nauče samo kako ne treba držati životinje i kako one izgledaju kada im je ugrožena dobrobit, kada su gladne, žedne, bolesne, kada pate od tehnopatija, što nije ni humano, a ni u skladu sa našom pravnom regulativom koja štiti i pitome i divlje životinje“, rekla je za Danas Milica Ranković iz Udruženja za zaštitu životinja i razvoj građanske svesti „Feniks“.

Ranković ističe da Beo zoo-vrt ne treba preseljavati „nego ga treba pretvoriti u mesto na kome će životinjama biti obezbeđena dobrobit“. To po njoj znači da treba zadržati samo one životinje kojima odgovaraju uslovi na tom prostoru, dok ostale treba pokloniti drugim zoološkim vrtovima u svetu koji imaju uslove za njih. U slučaju da je to neizvodljivo treba im obezbediti potrebne uslove do kraja života i ne uzimati nove životinje.

„U svetu postoje hologramski zoo-vrtovi, što je svakako inventivno i kreativno i ne vidim razlog da tako nešto ne bude i u Srbiji. Umesto velikih mačaka, vukova, medveda, krokodila, zmija i svih životinja kojima je, u našim uslovima i sa našim finansijama, teško ili nemoguće obezbediti dobrobit možemo da imamo hologramske, što je svakako jeftinije, a i edukativnije“, smatra Ranković.

Iz Ministarstva prostora su za Danas rekli da je selidba poželjna zbog samih životinja koje tamo žive u neuslovima na malom prostoru koje je toplotno ostrvo tokom leta.

„Najhumanije bi bilo ne držati životinje zatvorene u ovoj formi, ali ukoliko grad planira da zadrži ovaj oblik turističke atrakcije, onda bi svakako bilo bolje premestiti ga na neku veću površinu, sa više hlada i zelenila“, dodaje Ministarstvo prostora.

Građani podeljeni oko selidbe

Građani koje smo sreli u blizini zoo-vrta na Malom Kalemegdanu podeljenog su mišljenja o selidbi.

„Žao mi je da se ovo u šta je godinama ulagano sada premešta. Rođena sam ovde i navikla sam da bude tu“, navodi jedna sugrađanka.

Dok drugi podržavaju selidbu jer životinje sada žive u nehumanim uslovima.

„Mislim da im treba malo veći prostor i malo više zelenila, ali mislim i da od toga nema nažalost ništa“, smatra sugrađanka koja često posećuje ovaj vrt sa svojom decom.

Nova lokacija zoo-vrta – Ada Safari i naselje Partizan

Odlazeći gradonačelnik Beograda kao novu lokaciju zoo-vrta najavio je prostor od 14 hektara na Adi gde se sada nalaze restoran Ada Safari i divlje naselje Partizan u kome živi oko 250 porodica.

„Pitanje koje se nama prvo javlja kada je u pitanju Ada, jeste kako će sve to biti sanitarno obezbeđeno, s obzirom na to da je u pitanju zona vodoizvorišta. Ne znaju se ni okviri planiranog mesta za zoo-vrt, ni njegova tačna lokacija. To je praksa koja se nažalost često javlja, da mi informacije o velikim urbanističkim planovima dobijamo iz medija i na kašičicu, a to nikako nije adekvatan način i pristup planiranju grada“, rekli su iz Ministarstva prostora.

Oni takođe ističu da je neophodno da se javnost uključi u donošenje te odluke.

„Hajde da pitamo ljude koji žive u Beogradu, koji žive na lokacijama koje se predlažu kao mesto za izmeštanje zoo-vrta, šta misle o tome i koja lokacija bi bila najbolja za zoo-vrt. Da uključimo i stručnjake iz oblasti urbanizma, ali i iz zaštite životinja, zaštite voda, zaštite prirodnih i kulturnih dobara i sve ostale kojih se tiče određeni plan. Ovaj proces jeste malo zahtevan i zahteva vreme, ali mora da bude takav, jer i mnoge promene koje pravimo u prostoru su trajne i ne mogu da se isprave“, navode iz te organizacije.

U naselju Partizan nismo zatekli nikoga ko je bio raspoložen da priča o najavi njihove selidbe kako bi se tu premestile životinje, niti se bilo šta promenilo za ovih 10 meseci.

„Ono što smo iz medija mogli da čujemo je da Grad nema ni plan ni ideju kako i gde će da preseli oko 250 porodica koje tamo žive. To je veoma važno pitanje, jer ljudi tamo žive decenijama. Bez obzira na to kako je pravno regulisano njihovo stanovanje, oni imaju osnovno ljudsko pravo na život i na krov nad glavom. Bilo bi jako pohvalno kada bi Grad o ovom pitanju razmislio pre nego što izađe sa vešću da se zoo-vrt premešta na neku lokaciju, jer nije u redu igrati se sa ljudskim, ni životinjskim životima, i sprovoditi planove koji nisu dovoljno analizirani, a pritom nemaju ni planski osnov“, zaključili su iz Ministarstva prostora.

Preseljenje zoo-vrta ipak samo politička odluka?

Nakon neočekivane najave selidbe Beogradskog zoo-vrta na Adu u februaru, odlazeći gradonačelnik je gostovao u emisiji Beogradska hronika na RTS i tom prilikom je rekao da je da ideja „neka vrsta političkog predloga, ideje ili politička odluka“.

Takođe je dodao postoji mnogo uslova od kojih zavisi da li će se ona sprovesti u delo.

Prvenstveno zavisi od toga koliko će dugo trajati pregovori o izmeštanju građana koji više od 40 godina žive u naselju Partizan, gde je planirana selidba životinja.

Redakcija Danas je poslala pitanja i Beogradskom zoo-vrtu i Sekretarijatu za informisanje Grada Beograda ali do objavljivanja ovog teksta nisu stigli nikakvi odgovori.

Ove godine su takođe u vrtu rekonstruisani mnogi objekti u kojima borave životinje, što nam govori da će možda i ova najava selidbe doživeti istu sudbinu kao i prethodne.

Autor je polaznik Danasove škole novinarstva.

Projekat „Danasova škola novinarstva“ je sufinasiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija.