Bebe prodaju za 300 dolara

Kriminalne bande profitiraju zahvaljujući prodaji dece, dok birokratski nered olakšava ceo proces i omogućava im da svoj biznis lako šire preko granica zemlje. Do tačnih podataka o broju žrtava teško je doći jer nema centralizovane procedure, a humanitarne agencije i policija veruju da je broj preprodate dece od 2005. povećan za trećinu te da se može govoriti da se najmanje 150 dece proda godišnje. Jedan visoki policijski zvaničnik navodi da se svakog meseca proda najmanje 15 mališana, od čega jedan broj njih odlazi u ruke novih roditelja u zemlji ili inostranstvu, dok ostali postaju žrtve seksualnih zloupotreba. Zvaničnici veruju da najmanje 12 bandi trgovaca decom operiše u Iraku. Cena po kojoj prodaju dete kreće se između 300 i 6.000 američkih dolara u zavisnosti od njegovog zdravstevnog stanja, porekla i dr. Zemlje u koje se oni najčešće prodaju jesu Jordan, Turska, Sirija i neke evropske države poput Švajcarske, Irske, Britanije, Portugala i Švedske. Pukovnik Firaz Abdalah, koji je član istražnog tima iračke policije, kaže da bande obično pronalaze posrednike, koji se predstavljaju kao radnici nevladinih organizacija. Tokom pregovora sa porodicama, pripadnici bandi imaju unapred pripremljene papire kao što su izvod iz matične knjige rođenih sa novim imenom deteta, pasoš i ostala dokumenta.

„Korupcija u mnogim ministarstvima vlade dodatno komplikuje bilo kakav pokušaj sprečavanja preprodaje dece. Jer kada dovedu tu decu na aerodrom ili do granice, sve u potpunosti izgleda ispravno i nemamo valjanih dokaza da ih sprečimo u tome“, žali se Abdulah. Diler, koji se predstavio kao Abu Hamizi, kaže da je kupiti dete iz Iraka vrlo jeftino i mnogo lakše nego bilo gde drugo u svetu. Posao im znatno olakšava to što su mnogi državni službenici, koji ionako malo zarađuju, spremni da uz novčanu nadoknadu izdaju falsifikovana dokumenta. „Pre nego što se upustimo u pregovore sa porodicama, najpre istražimo kakvi su njihovi uslovi života, koliko zarađuju, šta poseduju od imovine. Najčešće odabiramo decu iz porodica nezaposlenih roditelja koji nemaju sredstava za život“. On dodaje da se tokom perioda istrage, trgovci decom obično predstavljaju kao zaposleni u lokalnoj nevladinoj organizaciji nudeći hranu i odeću. „Nakon što steknemo njihovo poverenje, iznosimo svoju novčanu ponudu koja zavisi od mnogo čega. Ukoliko utvrdimo da je porodica zaista siromašna, onda im nudimo najnižu cenu. Mi preferiramo bebe ali ponekad kupci traže decu od jedne do četiri godine starosti“. Hamizi kaže da se obavljaju i detaljne provere kako bi se utvrdilo da je preprodato dete na sigurnom. Ipak, on navodi slučaj jedne bebe koja je prodata prošle godine, a za koju je čuo da je iskorišćena za transplantaciju organa na Bliskom istoku.

Sara Tamin (36), udovica i majka petoro dece, kaže da je većprodala dvoje svoje dece prošle godine uzrasta od dve i četiri godine. „Ljudi će reći da sam monstrum, ali da znaju kako je teško živeti u iseljeničkom kampu, bez posla, podrške supruga, možda bi imali drugačije mišljenje. Volim svoju decu, ali znam da će im porodice kod kojih odlaze omogućiti bolji život, nahraniti ih i obrazovati“, kaže Taminova.

Humanitarne agencije upozoravaju roditelje da se mnoga dece iskorišćavaju kao seksualni radnici ili dolaze u ruke pedofila. Humanitarni radnik Ahmed Sami kaže da često nailaze na pretnje, i navodi primer dvojice humanitaraca, koje su dileri ubili zbog pokušaja sprečavanja prodaje dece.