Bečev: Vučić igra na kartu Kine da bi dobio više od Zapada

„Vučić govori ono što ljudi u Srbiji žele da čuju i na taj način mobiliše javno mnjenje. Uz taj antizapadni stav to je trenutno vrlo lako uraditi. Niko ga neće kazniti zbog toga što radi, ali to nije isplativo na duže staze. Srbija najviše novca dobija od EU i zemalja članica, da ne govorimo o trgovinskim preferencijalima, koje Kina ne nudi i Srbija nije konkurentna na njenom tržištu“,rekao je Bečev koji je i profesor Univerziteta u Severnoj Karolini.

Bečev je ocenio da bi recesija u evrozoni, dovela do stagnacije na Zapadnom Balkanu.

„Ako budemo ponovo morali da se borimo sa ekonomskom recesijom kao 2008, imaćemo još izraženiji status kvo nego ranije, u vidu autoritarnog načina vladanja i nacionalizma. To ne znači nužno konflikt, ali ćemo svakako videti radikalni govor mržnje u javnoj sferi, porast korupcije i slabljenje uloge EU kao promotera demokratije“, rekao je.

On je ocenio da Kina šalje pomoć pomalo iz humanitarnih razloga, ali pomalo ikako bi pokazala efikasnost svog modela i otvorila prostor za jačanje međunarodnog uticaja kada se kriza završi.

„Sve pomalo. Pre svega skreće pažnju sa izbijanje epidemije u Vuhanu, jer mi ne znamo da li su kineske vlasti blagovremeno reagovale kako bi je sasekle u korenu i tako sprečile da se raširi po svetu. Sada je fokus na Pekingu kao snabdevaču dobrima od javnog značaja za međunarodnu zajednicu“, rekao je.

Bečev je ukazao da su dugoročnije gledano, u igri odnosi EU i Kine.

On je rekao da su sada“odnosi Pekinga i Vašingtona zategnuti, pre svega zbog trgovinskih sporova, a u tom kontekstu i tehnoloških, pre svega oko mreže 5G“ dok je Evropa istovremeno, mnogo spremnija na saradnju sa Kinom što pokazuje odluka britanskog premijera Borisa Džonsona da sklopi sporazum o gradnji 5G mreže sa Hjuavejom.

Upitan koliko je isplativo oslanjanje Srbije na Kinu Bečev je reako da je Balkan, a posebno Srbija, najočiglednije poprište sukoba evropskog i kineskog narativa.

„Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, nakon što je EU zabranila izvoz medicinske opreme, rekao da je to još jedan pokazatelj da je ‘evropska solidarnost bajka’ i da će se Srbija od sada oslanjati na kineskog predsednika Si đinpinga, koga je nazvao svojim i srpskim bratom“, naveo je Bečev.

On je ocenio da „Vučić pokušava da postigne najbolji mogući dogovor i sa Pekingom i sa Evropskom unijom“ i da u isto vreme „poveća svoju popularnost u domaćoj javnosti i izvuče najviše iz ove krize“.

„U isto vreme“, dodao je Bečev, „takva retorika je deo političke taktike koju on (Vučić) koristi kako bi i od zapadnih partnera dobio više. No, statistika pokazuje potpuno drugačiju sliku. Srbija najviše novca dobija od EU i zemalja članica, da ne govorimo o trgovinskim olakšicama, koje Kina ne nudi i Srbija nije konkurentna na njenom tržištu“.

Bečev je ukazao da je za razliku od ostalih država u regionu, saradnja sa Kinom isplativa za Srbiju, jer ima dosta kineskih investicija, a ne samo jeftinih kredita. „Naravno, te investicije su samo delić u odnosu na evropske, ali je to politički probitačno jer možete da ih prikazujete javnosti, a i finansijska situacija je mnogo povoljnija uz kineski novac“, dodao je.

Prema rečima Bečeva, „kroz format Kina i 17 zemalja Centralne i Istočne Evrope, Srbija se nalazi u istom rangu sa nekim članicama EU, kao što su Mađarska, Poljska, Bugarska, Rumunija“ i „to političkim liderima u Srbiji daje osećaj važnosti i prestiža, što se kasnije vrlo dobro može prodati u domaćoj javnosti“.

„Dakle, Kinezi isto vrlo dobro igraju tu igru“, istakao je Bečev.

On je međutim izrazio uverenje da ocenio da Srbija neće odustati od evrointegracija jer ječlanstvo u EU i dalje na stolu ali je dodao da ne veruje da će biti novog proširenja do 2027. godine, kada se završava sedmogodišnji budžetski period.

Dodao je da prema najoptimističnijem scenariju, Srbija i Crna Gora verovatno imaju šanse da postanu članice do kraja decenije, ali da postoji mnogo otvorenih pitanja i da problem odnosa sa Kosovom do tada mora biti rešen, a kako je napomenuo, pitanje je šta će se dogoditi sa Evropskom unijom do tada.

„Vučić je lider koji mora da se bavi trenutnom situacijom i izazovima, a ne onima koji će doći u 2030. Dakle, na kratki rok, ne morate da odustanete od članstva u EU, ali ni od saradnje sa Kinezima i Rusima ili bilo kim drugim ko je spreman da uloži novac. Ne radi se ovde o odsustvu evropske perspektive, već o vremenskoj distanci. To je proces koji dugo traje, dok Kinezi novac donose danas, a to pomaže da dobijete izbore već sutra“, dodao je.

Kada je reč o Srbiji i Kosovu, Bečev je rekao da nevidi mogućnost za skori dogovor i dodao daVučić ima odličan argument kada kaže, da je on spreman da pregovara, ali nema sa kim na drugoj strani, jer oni nisu ispunili ni ono što su obećali. „Sada je to realnost i u Prištini nema saglasnosti oko pregovora“, ocenio je Bečev.

„To i nije tako loše za Vučića koji kupuje vreme jer Srbija nema kontrolu nad Kosovom, ali i argument da to nije krivica Srbije, da se druga strana ne ponaša pravedno, uvodi restriktivne mere i takse. Takođe, i američka administracija trenutno ima blagonakloniji stav prema Srbiji“, dodao je.

Upitan da li očekujete li nakon ove korona-krize dalje podrivanje demokratije i rast populista i nacionalista u EU, Bečev je rekao da tomože biti slučaj.

„Na kratki rok, mejnstrim političari dobijaju podršku. Međutim, stvari se mogu promeniti preko noći, pogotovo ako recesija bude duboka. Korona virus će doći i proći, ali ekonomske posledice mogu biti veoma ozbiljne i potraju godinama. To može biti povoljna klima za jačanje populisitčkih i antiestablišment stranaka“, naveo je.

Po mišljenju Bečeva moguća su dva scenarija.

„Sa jedne strane, možda će ovo biti priča o uspehu mejnstrim partija i same EU da prebrode krizu zahvaljujući kolektivnom naporu. Sa druge, u slučaju da ekonomske posledice budu pogubne, to može dovesti na vlast Salvinija, Mari Le Pen i slične političare, koji će onda iznutra podrivati evropski projekat. To sada, jednostavno, ne možemo znati. Do kraja godine stvari će biti mnogo jasnije“, dodao je.

Bečev je rekao da sadašnja kriza „zapravo, može dovesti do više saradnje u određenim oblastima“ i da „nacionalizam svakako nije dovoljno efikasan odgovor na ovakve zdravstvene krize, a ni na globalnu ekonomsku recesiju“.

Prema njegovim rečima jedan scenario je svakako zatvaranje i smanjenje međunarodne povezanosti, a drugi je regionalizacija, a moguće je da će kriza, naročito srednjoročno i dugoročno, dati zamajac saradnji na globalnom nivou i revitalizovati ulogu G20.

„Trebalo nam je deceniju da sagledamo posledice svetske ekonomske krize iz 2008. Možda će nam trebati joše jedna decenija da spoznamo važnost sadašnjeg trenutka“, dodao je analitičar vašingtonskog Atlantskog saveta Dimitar Bečev za RSE.