Kada su u utorak 12. marta sagledani rezultati referenduma kojim su grad i pokrajina Beč od građana zatražili odgovor na pitanja da li organizovati letnje olimpijske igre 2028. i da li po modelu EU privatizovati javne službe, kao što su gradski vodovod, stambeni fond, kanalizacija, smeće i gradski saobraćaj, 72 odsto se izjasnilo protiv Olimpijade, a punih 87 odsto protiv privatizacija.
Predsednik skupštine Beča Mihael Hojpl, željan da Olimpijadu „dovede“ u grad, zatečen i nekim pitanjima koja su od Evropske komisije upućena Austriji i gradu, kao i čisto gradskim problemima, odlučio se da ceo „paket“ pitanja stavi pred građane – od 7. do 9. marta. Kako su mnogi građani odgovore dostavili putem pošte, sa objavljivanjem rezultata je trebalo pričekati. Iako je vladajuća Soicijaldemokratska stranka zajedno sa gradonačelnikom bila za Olimpijadu, građani Beča, koji su pred sobom imali sliku skupocenih spektakala, poput onih u Londonu, upitali su se da li im je u to potrebno. Sa baroknim, secesionističkim, jugendstil i modernim građevinama, te brojnim muzejima, izložbama, galerijama, pozorištima i koncertima, grad je dovoljno predstavljen u svetu. Zato rezultat glasanja nije iznenađenje.
Kada je reč o privatizaciji javnih objekata i službi, pre svih 260.000 stanova u vlasništvu opštine Beč – grad je decenijama gradio te stanove iz sopstvenog budžeta i pitanje stanovanja rešeno je bolje nego i u jednom evropskom gradu. A vodosnabdevanje? Kako je na izmaku 19. veka grad naglo narastao na 1,5 milion stanovnika, pa je počela da se oseća nestašica vode, opština Beč se bila odlučila na poduhvat nadahnut antičkom Rimom, kada su, da bi se došlo do dobre planinske vode, građeni stotinama kilometara dugi akvadukti. U pokrajini Štajerska, na udaljenosti od preko dvesta kilometara, Beč je otkupio kompleks od 32.000 hektara, prekriven listopadnom i četinarskom šumom. Da bi se sačuvalo tlo od zagađivanja, već punih sto godina u celom tom predelu, pa ni u plodnim dolinama, ne uzgajaju se voće, povrće, ili žitarice. Može se slobodno reći da građani Beča danas piju najbolju vodu u Evropi. Dirnuti građanima njihove stanove i vodovod bilo je dovoljno za odlučno „ne“.
Slične su bile i odluke o ostalim privatizacijama, na primer o gradskom smeću. Beč se izgradnjom fabrike za spaljivanje smeća rešio ne samo gradskog otpada, već se njenim radom delovi grada snabdevaju toplom vodom, a višak kapaciteta proizvodi i struju. Što se tiče investicija u obnovljive izvore energije, iako Austrija raspolaže dovoljnim kapacitetima hidroelektrana, pa je i sam grad Beč na Dunavu izgradio svoju elektranu, decenijama se investira i u brojne elektrane na vetar, a odlučio se i za investiranje u solarnu energiju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
