Bekstvo iz slepe ulice

Prestonica Astana je po onome što je izgrađeno u poslednjih 15 godina, ultramoderni grad kakav se nikada nije mogao zamisliti u stepskoj prašini. Nazarbajev je predsednik već 19 godina, a isto toliko je Kazahstan nezavisna država. Stabilnost je uz ekonomski rast najveće dostignuće Kazahstana. Za Centralnu Aziju to nije malo. Kada je prvi put uzabran za predsednika, Nazarbajev je dobio 98,8 odsto glasova. Na izborima 1999. osvojio je 79,8 odsto, a 2005. ponovo je osvojio preko 90 odsto glasova.

Kroz Centralnu Aziju prolazi nevidljiva i na geografskim kartama neprimetna granica nekoliko civilizacija. Dodiruju se zapadnohrišćanski svet, pravoslavna Rusija, islamski istok, turskojezička kultura, Kina, ceo nemuslimanski deo Azije. Svi su oni na neki način predstavljeni u Kazahstanu. Zbog toga, ovaj region takođe se opredeljuje formulom „ni istok, ni zapad“, odnosno „i istok i zapad“, dok je Turkmenistan, recimo, ustavom kodifikovao „večnu neutralnost“.

Nikolaj Berđajev je pisao da „Evroazijati vole turanski element u ruskoj kulturi. Nekada se čini da im nije blisko rusko, nego azijatsko, tatarsko i mongolsko u ruskom“. Nikolaj Gumiljov je tvrdio da Rusija može da bude „spasena“ jedino kao evroazijska država. Istina je da zemlje Centralne Azije nastoje da prenesu iskustva evropskog ujedinjavanja i da spreče da se evropske transverzale završe na ruskim granicama, čime bi ovaj region zauvek ostao na kraju „slepe ulice“.

Pre nekoliko dana Nazarbajev je u Moskvi, na sastanku zemalja Zajednice Nezavisnih Država, najavio ukidanje pasoške kontrole između dve zemlje, što bi trebalo da se ozvaniči početkom sledeće godine. On je čak predlagao da se ZND nazove Evroazijski savez. Uprava predsednika izradila je zvanični dokument „O stvaranju Evroazijskog saveza država“ koji je podeljen ostalima članicama ZND i distribuiran u Ujedinjenim nacijama u Njujorku. „Pogledajmo na kartu sveta. Mi iz centra Evroazije mnogo vidimo. Tu se nalazi veliki broj država koje se ne priklanjaju ni zapadu, ni istoku. Odnosi između ekonomskih centara Zapadne Evrope i Jugoistočne Azije u mnogome će zavisiti od toga kako će se opredeliti ove zemlje“, ukazuje Nazarbajev.

Osnova današnje ekonomije Kazahstana je naftna industrija. Veliki deo investicija nalazi se upravo u oblasti nafte i gasa, izvoz sirove nafte čini više od polovine izvoza zemlje. Sledeće godine, kada Kazahstan bude obeležio dvadeset godina nezavisnosti, proslaviće i tačno 100 godina industrijskog iskorišćavanja nafte koje je počelo na nalazištu Dosor koje je i sada u eksploataciji i iz kojeg je do sada izvađeno pet miliona tona nafte. Poslednje decenije, proizvodnja nafte neprekidno raste. Pre pet godina bila je 60 miliona tona, a 2006. porasla je za pet miliona tona. Po rezultatima među zemljama izvoznicama nafte, Kazahstan je bio na 23 mestu, a po istraženim rezervama, on je na 12. mestu u svetu. Za sledećih pet godina, stručnjaci predviđaju da zemlja može da utrostruči proizvodnju i podigne na nivo od 3,5 milijardi barela, odnosno više od 150 miliona tona, na osnovu čega bi ušla u prvih deset zemalja proizvođača nafte u svetu. Pri toj proizvodnji, procenjuje se da bi Kazahstan mogao da iskorišćava naftu u narednih 80 godina.

Po prosečnoj zaradi, Kazahstan je prešao Rusiju i nalazi se na prvom mestu u ZND. Shvatajući da će upravo nafta u narednim decenijama biti najvažniji izvor finansija zemlje, predsednik Nursultan Nazarbajev je naftnu oblast stavio pod ličnu kontrolu. Najveće i najperspektivnije izvorište nafte u to vreme bilo je Tengisko. U početku je počeo pregovore sa Rusijom o njegovom korišćenju još u poslednjim danima Sovjetskog Saveza, ali u Rusiji tada nije bilo neophodne tehnologije za osposobljavanje komplikovanih nalazišta.

Aprila 1993. potpisan „ugovor stoleća“ između Kazahstana i korporacije Ševron. Na osnovu njega, osnovana je jedna od najvećih naftnih kompanija u svetu – Tengizševronoil u čiji razvoj se smatralo da će biti uloženo više od 20 milijardi dolara. Sa strane Kazahstana, partner je Kazmunaigas sa učešćem od 20 odsto. Ugovor je izazvao kritike u Rusiji i kod opozicije, ali predsednik Nazarbajev ih smatra bespredmetnim ako se ima u vidu sve što je Kazahstan do sada postigao na osnovu ovog ugovora.

Bliski Rusiji i Zapadu

Istina je da su strane korporacije sasvim uzele pod kontrolu naftnu industriju i imaju od toga visoke profite, dok je društvena korist od rasta cena i proizvodnje manja, nego u Rusiji, kako je ocenio istoričar Roj Medvedev. Mali je to za sada gubitak za status koji Kazahstan i njegov predsednik uživaju: da budu najbliži Rusiji, a istovremeno i podržani od Zapada.