Bela kuća odsad kontroliše NSA

„Mi im dajemo pravac politike. Ali, ono što vidimo poslednjih nekoliko godina jeste da se njihovi kapaciteti razvijaju i šire i zato sam sada inicirao procenu kako bismo bili sigurni da ono što oni mogu da rade ne znači obavezno da to i treba da rade“, istakao je Obama u intervjuu za američku televiziju Ej-Bi-Si.

Predsednica Obaveštajnog odbora Senata SAD Dajan Fajnštajn, koja je dosad uporno branila Nacionalnu bezbednosnu agenciju (NSA), izjavila je da je „potpuno protiv“ američkog špijuniranja saveznika, zahtevajući reviziju svih programa nadzora. Senatorka demokrata iz Kalifornije oštro je kritikovala prisluškivanje telefonskih poziva „prijateljskih lidera u svetu“, poput nemačke kancelarke Angele Merkel, prenosi britanski Gardijan. Fajnštajnova je navela da ni predsednik Obama ni članovi Odbora kojim predsedava nisu bili obavešteni o operacijama špijuniranja stranih lidera.

„Potpuno je jasno da je potrebna revizija svih nadzornih programa, kako bi članovi Odbora bili u potpunosti obavešteni o tome šta u stvari sprovodi obaveštajna zajednica SAD. Za razliku od telefonskih zapisa NSA koji su nastali po nalogu suda, određene aktivnosti nadzora su na snazi više od decenije, a Odbor o tome nije bio informisan na zadovoljavajući način. Što se tiče prikupljanja obaveštajnih podataka o liderima američkih saveznika, poput Francuske, Španije, Meksika i Nemačke, dozvolite mi da budem jasna – totalno sam protiv toga“, rekla je Fajnštajnova novinarima.

Izjavom da Obama nije znao o špijuniranju Merkelove koje je počelo još 2002, senatorka iz Kalifornije je time zvanično potvrdila tvrdnje da je telefon nemačke kancelarke prisluškivan više od jedne decenije. Dramatična intervencija predsednice Odbora došla je u trenutku kada Bela kuća trpi diplomatsku krizu zbog niza otkrića o špijunskim operacijama NSA u inostranstvu. Među tim otkrićima su i izveštaji Gardijana objavljeni na osnovu dokumenata bivšeg saradnika CIA Edvarda Snoudena, prema kojima je NSA špijunirala najmanje 35 svetskih šefova država i vlada.

„Bela kuća me je obavestila da se nadziranje naših saveznika neće nastaviti, što podržavam. Ali, što se mene tiče, Kongres mora da zna šta naše obaveštajne službe rade“, naglasila je Fajnštajnova. Njena izjava je stigla u ključnom trenutku za NSA, pošto je juče u Kongresu trebalo da bude predstavljen zakon koji bi ograničio ovlašćenja te agencije. To je, prema Gardijanu, prvi znak da se Bela kuća distancira od šefova bezbednosnih službi.

Tvorac Patriotskog akta traži slobodu

Republikanac iz Viskonsina Džejms Sensenbrener, autor Patriotskog akta iz 2001. trebalo je juče da predstavi zakon, nazvan Akt slobode SAD, koji zabranjuje grupno prikupljanje podataka kroz telefonske pozive ako ne postoji nalog za to i sprečava NSA da stvara komunikacione baze podataka kako bi se identifikovale informacije o Amerikancima.