Bela kuća već traga za naslednikom

Pokušavajući da ostave iza sebe kontroverze, Bušova administracija ne gubi vreme i već traga za naslednikom Pola Volfovica na mestu predsednika Svetske banke, koji je juče podneo ostavku zbog optužbi da je prekršio pravila banke davanjem povišica svojoj devojci Šahi Rizi 2005. Volfovic je saopštio da će se povući sa funkcije do kraja juna, jer je njegovo rukovodstvo potkopano kontroverzama.
Njegovom ostavkom okončano je dvogodišnje rukovođenje bankom, koje je od samog početka obeleženo kontroverzama, kako zbog svoje uloge glavnog arhitekte rata u Iraku dok je bio čovek broj dva u Pentagonu, tako i izbijanjem poslednjeg skandala.Takođe, ostavkom Volfovica okončane su i potencijalne političke glavobolje za predsednika Džordža Buša, koji je i postavio Volfovica na tu funkciju.
Celi skandal povodom Volfovica posmatran je kao velika pretnja po reputaciju institucije i njene sposobnosti da ubeđuje zemlje širom sveta da obezbede milione dolara finansijske pomoći siromašnim zemljama.
„Banci je neophodno da što pre povrati svoj poljuljani kredibilitet, da se posveti svom cilju i klijentima“, izjavio je pripadnik asocijacije banke, koji je, zajedno sa bivšim zvaničnicima banke i nekim demokratskim političarima želeo da Volfovic podnese ostavku.
Bela kuća je saopštila da će što pre imenovati novog kandidata za direktora banke. „Buš će uskoro objaviti nominaciju i tako omogućiti uredan prenos ovlašćenja“, izjavio je Toni Frato, portparol Bele kuće. Bušov izbor mora odobriti i upravni odbor banke. Među onima koji se pominju kao potencijalni kandidati jesu bivši zamenik državnog sekretara Robert Cilik, koji je i bivši Bušov savetnik za trgovinu, zatim Robert Kimit, čovek broj dva u Ministartsvu finansija, pominje se i Henri Paulson, sekretar u Ministarstvu finansija, bivši republikanac Džim Lič, republikanski senator Ričard Lugar i Stenli Fišer, koji je nekada radio u Međunarodnom monetarnom fondu a trenutno u Banci Izraela.
Svetska banka ima 185 država članica, a formirana je 1945. u cilju ponovne izgradnje Evrope nakon Drugog svetskog rata. Svake godine ova banka obezbeđuje više od 20 milijardi dolara godišnje za projekte kao što su izgradnja nasipa i puteva, obrazovne projekte i borba protiv bolesti. Centralni program banke nudi beskamatne pozajmice siromašnim zemljama. Tradicionalno bankom su uvek rukovodili Amerikanci. Bušova administracija i sada želi da sačuva netaknutom višedecenijsku praksu. SAD su najveći deoničar Svetske banke i njen najveći finansijski saradnik.
Paulson, koji će i sarađivati sa Bušom u pronalaženju naslednika Volfovicu izjavio je: „Konsultovaću moje kolege širom sveta u potrazi za novim liderom“.
Gotovo do samog kraja Bušova administracija je podržavala Volfovica. Ali, do preokreta je došlo u utorak, kada je Bela kuća nagovestila, prvi put, da je otvorena i opcija njegove smene. Istoga dana Volfovic je uputio poslednju molbu upravnom odboru ne bi li zadržao svoju funkciju.