Belgijske vlasti su upozorile da stotine ljudi albanske narodnosti koji iz Makedonije, s juga Srbije i, znatno manje, s Kosova dolaze u Brisel u očekivanju da dobiju azil, smeštaj i finansijsku pomoć, praktično nemaju nikakvog prava na to.
Ti ljudi koji u Belgiju dolaza s urednim biometrijskim pasošima, koje često bacaju odmah potom, biće vraćeni u zemlje porekla, na temelju sporazuma o readmisiji koji su Makedonija i Srbija potpisale sa članicama „Šengenskog prostora“ EU.
Belgijski premijer Iv Leterm koji će radi hitnog rešavanja tog problema otputovati 8. marta u Prištinu i Skoplje, uputio je komesaru za unutrašnje poslove EU Sesiliji Malmstrem pismo sa zahtevom da se „ograniče pogubne posledice ukidanja viza EU“ za državljane Makedonije, Srbije i Crne Gore od 19. decembra 2009. Leterm koji u petak o tome u Briselu namerava da razgovara i sa premijerom Srbije Mirkom Cvetkovićem, takođe je ukazao komesarki Malmstrem da „navala“ građana iz Makedonije, Srbije i sa Kosova koji traže azil, stavlja belgijske vlasti pred „ogromne teškoće sa smeštajem“. Belgijski premijer je predočio i da „naše vlasti sumnjaju da se iza te nagle navale (azilanata) kriju prave organizovane mreže“. Direktor za Zapadni Balkan u Evropskoj komisiji Pjer Mirel treba uskoro da doputuje za Beograd da bi sa vlastima Srbije razmotrio kako rešiti taj problem koji može dovesti u pitanje nedavno ukidanje viza.
Bez tačnog broja
Predsednik partije za demokratsko delovanje Riza Halimi izjavio je ranije da ne postoji tačan podatak koliko je Albanaca iz Preševa i Bujanovca nakon ukidanja vize zatražilo azil u zemljama EU, ali da se procenjuje da je taj broj između 5.000 i 10.000 ljudi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
