Belgija je za Flamance kontraproduktivna

Belgija je, očigledno, u krizi mada tako zaista ne izgleda, bar ne više nego inače, piše londonski Gardijan. Teoretski privlačan trg Flaži u Briselu, koji je pre tri godine bio gradilište, to je još uvek, ali još zbrkanije. Vozovi idu normalno, ali stanica Midi je ruinirana i sumorna, kao i obično. Kolači su ostali odlični, naravno, kao i čokolade. Na ulicama ljudi psuju poreznike, što nije ništa novo, ali i gunđaju zbog cene benzina, što jeste.
Dnevne novine i političari, uprkos svemu, predviđaju apokalipsu. Ako im je verovati država se nalazi u najvećoj nevolji u svojoj nesumnjivo kratkoj istoriji, ili bar od mračnih dana poslednjeg rata. Belgija je, naime, ušla u 156. dan bez vlade. Iako to, samo po sebi, još uvek ne predstavlja katastrofu, opravdan je strah da će krhki i složeni sistem, sačinjen uz pomoć štapa i kanapa, koji drži ovu nemoguću zemlju, konačno početi da se raspada. Šapuće se, ne baš tiho, da Belgije uskoro možda više neće biti.
Treba li zbog toga da budete uzdržano zabrinuti? Ako vam se ne sviđaju neverovatno jako pivo, demode statue dečaka koji neprestano piške, čips s majonezom i Tintin, možda ne bi trebalo. Ako, pak, gajite neodređenu sentimentalnu privrženost ideji države čije postojanje, u odsustvu nečega nalik na nacionalni jezik, kulturu ili nacionalnu istoriju dužu od vek i po, drže vrednosti dobre volje, razumevanja i kompromisa, onda je vaš žal razumljiv.
Građani Belgije su, u svakom slučaju, pomireni sa sudbinom: nedavna istraživanja pokazala su da na severu oko 63 odsto ljudi veruje da je raspad njihove 177 godina stare zemlje, koju je premijer na čekanju nazvao slučajem istorije, više ili manje neizbežan.
Krijući se od kiše u otmenom kafiću Galerije Sen Iber Žoel Ruten, koja radi u knjižari, okrivljuje političare: „Oni nam očito nisu potrebni. Pogledajte nas, svi mi idemo na posao, plaćamo poreze, ništa se nije promenilo. Oni su sasvim odvojeni od običnih ljudi i pričaju o stvarima koje za većinu nas ništa ne znače. To je skandal! Oni uopšte ne znaju šta rade“.
Tužno je, ipak, što političari, ili bar neki od njih, izgleda imaju veoma jasnu predstavu šta rade. U urednoj i funkcionalnoj gradskoj većnici urednog i funkcionalnog briselskog predgrađa Hale Mark Demesmeker, zamenik gradonačelnika, radosno primećuje da više ne može da vidi „dodatnu vrednost Belgije“: „Ima šest miliona nas Flamanaca koji naporno radimo, pravimo novac i savršeno smo sposobni da se održimo. Mogli bismo da budemo jedna od bogatijih malih zemalja Evrope. Belgija je za nas, jednostavno, kontraproduktivna i bolje bi nam bilo bez nje“.