Beljanski: Svedočenja žrtava dovoljna za presudu Aleksiću

Iako je bilo jako malo sličnih slučajeva u praksi srpskog pravosuđa u kojima su osuđujuće presude donete samo na osnovu iskaza svedoka, što se u pojedinim tabloidima ovih dana navodi kao nešto što ide u prilog Aleksiću, moguće je da, uz pomenute dokaze, on bude osuđen za dela koja mu se stavljaju na teret.

Saslušanja ostalih žrtava koje su prijavile da su bile zlostavljane od strane učitelja glume Miroslava Aleksića nastaviće se tokom ove sedmice, kako je najavljeno iz Višeg javnog tužilaštva. Do sada su iskaze o seksualnom zlostavljanju i uznemiravanju od strane Aleksića pred tužilaštvom davale dan za danom – glumice Milena Radulović, Iva Ilinčić i još jedna žrtva koja je želela da ostane anonimna.

Njihov zastupnik advokat Jugoslav Tintor kaže za Danas da ne očekuje da će se saslušanja nastaviti u ovakvom ritmu – svakodnevno, ali da će to odrediti tužilac koji vodi postupak.

– Posle prikupljanja iskaza od svih žrtava, biće saslušani i svedoci na različite okolnosti koji se pominju u iskazima, to su takođe dokazi. Moguća su i veštačenja koja određuje tužilac ali to je neki sledeći korak, nakon što se prikupe svi dokazi, odgovara Tintor.

Među veštacima mogu se naći i psiholozi ili psihijatri, potvrđuje Tintor nakon našeg pitanja da li će biti pozvani psiholozi sa kojima su neke od žrtava razgovarale usled trauma koje su doživele.

Objašnjavajući kako se donose odluke u ovakvim postupcima, advokat Vladimir Beljanski za Danas kaže da svedočenja žrtava mogu biti dovoljan materijal za presudu ukoliko sud proceni da su verodostojna.

– Sama svedočenja mogu da budu dovoljan dokaz za osuđujuću presudu ukoliko sud smatra da su ta svedočenja verodostojna, da ničim nisu dovedena u pitanje i da postoji razlozi zbog čega neće poverovati u neku drugu verziju događaja. Ukoliko je u pitanju veći broj osoba koje svedoče na sličan način o događajima i odnosima koji su donjih doveli, sud može da donese presudu samo na osnovu toga, ističe on.

Beljanski napominje da u ovom slučaju postoje mogućnosti za korišćenje još nekih dokaza i svedoka, kao što su veštaci različitih struka, iako zbog protoka vremena nije moguće koristiti medicinsku dokumentaciju kao materijalni dokaz.

– Posle protoka toliko vremena od događaja nemoguće je raditi bilo kakvo medicinsko veštačenje. Mogu se uzeti u obzir i svedočenja psihologa sa kojima su žrtve razgovarale, naravno pitanje je koliko oni mogu da govore o slučaju zbog obaveze čuvanja profesionalne tajne. Postoje druge vrste veštačenja – od toga da veštaci utvrđuju da li su žrtve sklone tome da predstavljaju događaj sa uverenjem da se on desio iako nije, do toga da se može veštačiti da li osumnjičeni ima duševno oboljenje na osnovu koga se može dovesti do zaključka da ima sklonosti ka određenom devijantnom ponašanju, seksualnim devijacijama ili da primorava nekoga na nešto, objasnio je Beljanski.

Naši izvori iz tužilaštva, sa druge strane, smatraju da će biti teško bilo šta dokazati bez materijalnih dokaza, te da se zbog toga treba fokusirati na posredne dokaze, kao što su svedoci koji su, na primer, videli žrtvu uznemirenu posle događaja i drugi dokazi koji stvaraju takozvani „indicioni lanac“ i isključuju mogućnost da se događaj desio na drugačiji način.