Dok Aleš Bialacki, borac za ljudska prava, koji je prošle godine nominovan za Nobelovu nagradu za mir, i dalje propada u beloruskoj „kaznenoj koloniji“, piše Euobzerver, njegovi sunarodnici u Briselu pokušavaju da njemu i još desetorici političkih zatvorenika obezbede slobodu.
Valentin Stefanovič, koji se nalazi na čelu beloruske grupe za ljudska prava „Proleće“, kaže da supruzi Aleša Bialackog nije dozvoljeno da ga poseti u zatvoru, a da će to tek moći da učini u avgustu ove godine. U međuvremenu, njihov sin nalazi se u samonametnutom egzilu u Poljskoj, gde je navodno započeo studije. „Nismo videli Aleša od avgusta 2011“, kaže Stefanovič.
Supruga Bialackog je još u novembru 2012. izjavila da je prati beloruska tajna služba KGB i da strahuje da za muža kojeg su „muškarci sa crnim maskama“ bacili u kaznenu koloniju, i to na osnovu izmišljenih optužbi za utaju poreza. Inače, suđenje Bialackom međunarodni posmatrači su ocenili kao pravo ruganje pravdi.
Osuđen je na četiri i po godine zatvora uz maksimalne mere bezbednosti. Zatvor se nalazi na istoku Belorusije, u blizini granice sa Rusijom. Kako piše Euobzerver, Bialacki dane provodi šijući. Otkako je predsednik Aleksandar Lukašenko na vlasti, opozicija nema mnogo manevarskog prostora. Civilno društvo se bori da se „ukoreni“, a mediji su uglavnom pod kontrolom države. „Represija i raspoloženje u zemlji se nije promenilo od Alešovog hapšenja. Nema slobode“, kaže Stefanovič.
Zatvorenicima se uskraćuju mnoge stvari, dodaje on, a u nekim slučajevima i lečenje. Sva jedanaestorica su pod velikim pritiskom, a iz zatvora mogu da izađu ukoliko potpišu pokajničko pismo, odnosno priznanju krivicu za optužbe da su njihova dela politički motivisana. Početkom 2011, pa do 2012, oko 25 političkih zatvorenika je amnestirano ili pušteno na slobodu.
Međutim, njihovo oslobođenje je uslovljeno, a neki, poput novinarke i supruge bivšeg predsedničkog kandidata Irene Kalip, pod strogim su nadzorom. Policija ih redovno maltretira nenajavljenim posetama. „Oslobođenje svih političkih zatvorenika mora da bude preduslov za dijalog Belorusije i EU“, ističe Stefanovič.
Lukašenko je pohapsio svoje protivkandidate tokom predsedničkih izbora u decembru 2010. Sledeći izbori zakazani su za 2015, samo godinu dana posle svetskog prvenstva u hokeju, čiji je domaćin upravo Belorusija, a aktuelni šef države je veliki fan ovog sporta.
Odbor Evropskog parlamenta za međunarodne poslove glasaće u julu o strategiji EU u vezi sa Belorusijom, dok je konačno glasanje zakazano za plenarnu sednicu u septembru. Elmar Brok, predstavnik nemačkog desnog centra u EP, koji predsedava ovim Odborom, nedavno je izjavio da je „vreme da se prevaziđu lanci ugnjetavanja i da se beloruskom narodu omogući da odlučuje o svojoj budućnosti“.
Sankcije bez rezultata
Evropska unija je 2011. uvela niz ciljanih sankcija protiv ljudi u Lukašenkovoj okruženju, kako bi zamrzla njihovu imovinu koja se nalazi u Uniji, i zabranila im ulazak u zemlje članice. Lista je proširena 2012. Filip Kačmarek, iz poljskog desnog centra u Evropskom parlamentu, kaže da sankcije nisu donele očekivane rezultate. „Moramo učiniti sve kako bi obezbedili podršku onima koji misle drugačije od režima u Belorusiji i koji dele iste vrednosti kao i mi u EU“, izjavio je Kačmarek.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
