Beograd čeka zvaničan dopis iz Haga za izručenje radikala

To je rečeno Danasu u Ministarstvu pravde na naše pitanje koji će biti naredni koraci države Srbije u slučaju radikala, odnosno da li će Radeta i Jojić biti izručeni Hagu sada kada je ponovo izdata naredba za njihovo hapšenje.

Radeta i Jojić (Jovo Ostojić je preminuo) terete se da su pretnjama i podmićivanjem uticali na svedoke optužbe u haškim procesima protiv njihovog lidera Vojislava Šešelja, koji je u međuvremenu prvo oslobođen, a potom i osuđen za ratne zločine. Kako je Radeta izjavila, ona i njen stranački kolega Petar Jojić, koji su i poslanici u Skupštini Srbije, nemaju nameru da dobrovoljno odu u Hag. Ona je podsetila na pravosnažno rešenje Višeg suda u Beogradu u kojem se navodi da nema pravnog osnova za njihovo izručivanje.

Sudija Mehanizma Liu Daćun, koji je doneo ovu odluku, u svom obrazloženju je naveo da su ključni svedoci u slučaju Radete i Jojića „nedvosmisleno“ izjavili da neće svedočiti ako suđenje bude u Srbiji zbog „ozbiljne zabrinutosti za svoju bezbednosti i bezbednost svojih porodica“.

Haški tribunal je 2017. godine odlučio da slučaj radikala ustupi Srbiji, ali je tužiteljka Elis uložila žalbu. Apelaciono veće je naložilo da se dodatno razmotri aspekt bezbednosti svedoka. Radetu i Jojića je Haški tribunal u oktobru 2012. optužio da su uticali na svedoke u haškom procesu protiv Šešelja.

Tribunal je nalog za njihovo hapšenje uputio Beogradu u januaru 2015, a sledeće godine je Viši sud u Beogradu odlučio da ne postoje zakonske osnove za hapšenje i izručenje radikala, jer Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom predviđa obavezu izručenja samo optuženih za ratne zločine, a ne i za nepoštovanje suda. Potom je Tribunal izdao međunarodni nalog za hapšenje radikala, a Interpol je raspisao „crvene poternice“.

Tribunal je Srbiju i prijavljivao Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija zbog nesaradnje u ovom slučaju. Po zatvaranju Haškog tribunala, predmet je preuzeo Mehanizam.