Beograd je Eldorado za kineske i turske firme: GSP već godinama trguje samo sa trećerazrednim proizvođačima vozila

Sve nabavke koje je u poslednjih 10 godina Grad Beograd preduzimao isključivo su se odnosile na autobuse, i to samo dva proizvođača od kojih u Evropi gotovo niko ne kupuje vozila, a većina tendera odvijala se u sumnjivim okolnostima, primećivali su godinu za godinom stručnjaci i poznavaoci.

– Grad Beograd od 2016. isključivo kupuje kineske i turske autobuse za javni prevoz, što već postaje tragikomično, a odavno je i providno. Prvo je uzeto pet električnih autobusa kineske marke „Higer“, onda je usledila ogromna nabavka iz 2019. godine za 70 turskih autobusa marke „BMC“ i 174 „Higera“. Prošle godine je uzeto još 10 električnih Higera, a ove 100 gasnih „BMC“. Znači, u poslednje tri godine je uzeto 354 autobusa i svi su isključivo Higer ili BMC. Kako je moguće da nijedna evropska marka ne može da dobije posao u Beogradu i zašto su kineski i turski proizvođači našli svoj El Dorado u našoj prestonici, kad u većini evropskih zemalja ne mogu ni da primirišu, pita Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu.

Posebno sumnjiva nabavka bila je ona već pomenuta iz 2019, kada je za prvu tranšu od 70 autobusa propisan neverovatno kratak rok, pa je stručna javnost sugerisala da ti turski BMC autobusi nisu ni pravljeni po narudžbini za Beograd, nego su skinuti sa lagera jer ih je neko vratio.

Za drugu tranšu od 174 autobusa propisan je uslov da ponuđač mora da dokaže da je isporučio 4.000 gradskih autobusa u prethodne tri godine, što je javnost odmah protumačila da se tender crta za kineskog proizvođača.

– Sve ove nabavke su obeležile brojne kontroverze, od incidenata sa „iberturažom“ turskih autobusa, do lošeg stanja i ogromnih troškova servisiranja kineskih autobusa. Umesto da dobije moderan gradski prevoz, Beograd se oslonio na autobuse koje Evropa neće i sebi natovario na grbaču brojne sporedne troškove koji će se svi vratiti Beograđanima, zaključuje Jovanović.

Ana Gođevac, potpredsednica GrO Stranke slobode i pravde (SSP) kaže za Danas da su i Siniša Mali, a zatim Vesić, obećavali da će Beograd da pređe na električna vozila, a da nijedan tramvaj niti trolejbus nisu kupili.

– Stvar je do te mere alarmantna, da mi imamo podatak, koji ne žele da potvrde, da je GSP čak izgubio i licencu za tehnički pregled trolejbusa. To je kraj za taj vid saobraćaja u Beogradu ako se nešto brzo ne reši. Od svog tog obećanja, kupili su mali broj električnih vozila, i to od kineskog proizvođača Higer. Ta vozila su kupljena od firme koja se pre toga bavila klima uređajima i sedište se nalazilo u jednoj kućici na Voždovcu, napominje Gođevac.

Da je korupcija glavni razlog što je od 2019. krenula kupovina isključivo turskih BMC i kineskih Higer autobusa, govori nekoliko činjenica, napominje sagovornica.

– Osim što se ova vozila na ulicama nisu pokazala, imaju problem se iberturažom, zbog čega se već dogodilo nekoliko saobraćajki, BMC i Higer autobusi se ne voze nigde u Evropi, a nama postaju prevlađujuća. Unapred je bilo poznato da će poslednji tender za sto niskopodnih autobusa na gas da dobije BMC. Ako se setimo, prvi tender koji je objavio Beograd na 3,5 milijardi je otkazan, a onda je organizovan novi, po kome su autobusi kupljeni preko lizinga za više od četiri milijarde dinara. Tada je bilo reči da će se dobiti povrat od tri miliona evra, ali i da se to desi, opet je skuplje od prvog tendera, podseća Gođevac.

U Novom Sadu jeftinije 90.000 evra

„Dodatno, kako je moguće da su BMC autobusi koje je kupio Novi Sad jeftiniji za oko 90.000 evra od istih takvih autobusa koje je kupio Beograd? Ako se sve ove činjenice skupe, dosta je jasno šta se ovde sve dešava. Vrlo je čudno da se na svim postupcima jave uvek isti učesnici, a najčešće samo jedan. Da li je moguće da samo oni mogu da odgovore na postavljene uslove tendera“, kaže Ana Gođevac.