Beograd je najzagađeniji milionski grad u Evropi 1

Beograd je najzagađeniji milionski grad u Evropi a kvalitet vazduha je pogoršan tokom 2022. godine, rečeno je danas na konferenciji koju su organizovali Nacionalna ekološka asocijacija (NEA) i Centar za održivi razvoj Srbije (CORS) pod nazivom “Javno čitanje izveštaja o kvalitetu vazduha u Republici Srbiji: Rečeno i prećutano”. Kako su okupljeni istakli, aerozagađenje u Srbiji dovodi do hiljada prevremenih smrti godišnje a odgovorno je i za nastanak niza karcinoma i drugih bolesti.

Milenko Jovanović ispred Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) ukazao je da ovogodišnji izveštaj o kvalitetu vazduha, koji objavljuje Agencija za zaštitu životne sredine, neopravdano kasni.

On je podsetio da u mnogim mestima nije ni bilo zvaničnog merenja kvaliteta vazduha ili zbog neispravnosti postojećih stanica ili zato što ne postoje uopšte instalirana merenja za određene materije kao što su PM čestice, zbog čega se postavlja pitanje kvaliteta podataka koji su predstavljeni u izveštaju.

Kako je istakao, ono što je nesumnjivo jeste da je Beograd najzagađeniji milionski grad u Evropi, kao i da sve zone u kojima živi preko 250,000 stanovnika imaju zagađen vazduh.

Jovanović je i dodao da je dobro što je Vlada konačno usvojila Program zaštite kvaliteta vazduha od 2022. do 2030, ali da se postavlja pitanje da li će biti novca za sprovođenje ovog dokumenta tokom naredne godine.

– Problem zagađenja više ne može da se gura pod tepih, bespovratno je izašao ispod tepiha – kazao je Jovanović.

Na drugoj strani Dejan Lekić, iz NEA, takođe se osvrnuo na Program zaštite kvaliteta vazduha, rekavši da je usvajanjem ovog dokumenta po prvi put postignuta saglasnost između nevladinog sektora, stručne javnosti i predstavnika države o ozbiljnosti problema.

Lekić je objasnio i da dosadašnji podaci pokazuju da je vazduh 2022. godine bio lošijeg kvaliteta nego 2021. Kako je istakao, podaci sa mernih stanica pokazuju da je kvalitet vazduha dramatično pogoršan na šest-sedam mesta kada se pogleda broj dana sa prekomernim PM10 česticama. Takođe, srednja vrednost PM2.5 čestica povećana je svuda.

-Takođe, 25 lokacija ima višu koncentraciju PM2.5 čestica nego najgori grad u EU – istakao je Lekić.

On je podsetio da je analiza predstavljena u Programu zaštite kvaliteta vazduha pokazala da se u Srbiji desi oko 11,000 prevremenih smrti zbog zagađenja.

Ekspertkinja za uticaje životne i radne sredine na zdravlje Elizabet Paunović objasnila je da i drugi izvori potrvđuju ozbiljan uticaj aerozagađenja na zdravlje građana.

Kako je kazala, podaci Instituta za zdravstvenu metriku pokazuju da je 2019. u Srbiji bilo 12,700 prevremenih smrti zbog aerozagađenja, te da je zagađen vazduh sedmi faktor rizika za smrtnost u Srbiji.

– Srbija je visoko iznad svetskog i evropskog proseka po smrtnosti usled aerozagađenja – dodala je Paunović.

Kao posebno zabrinjavajući podataka navela je činjenicu da devet odsto neonatalnih smrti se dogodi kao posledica aerozagađenja.

Elizabet Paunović je kazala i da podaci domaćih stručnjaka pokazuju da je u vreme pikova aerozagađenja povećano javljanje službama hitne pomoći i to čak i među mlađim ljudima.

Profesorka Dragana Jovanović je kazala da je nedavno po prvi put otkriven mehanizam na koji PM čestice deluju na ljudski organizam te da je pokazana direktna uzročna povezanost PM2.5 čestica sa sedam tipova karcinoma.

Ona je istakla i da čak i male koncentracije PM čestica, koje su na nivou od 2,5 mikrograma po kubnom metru se dovode u vezi sa povećanom smrtnošću, a da su stanovnici Srbije izloženi i do deset puta većim koncentracijama.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari