Beograd na meti lažnih dojava o bombama: Saša Živanović o izazovima rešenja ovog problema

Saša Živanović, stručnjak za visokotehnološki kriminal u emisiji „Uranak“ na televiziji K1, objašnjava faktore koji otežavaju identifikaciju počinilaca lažnih dojava o bombama i analizira tehničke i razmatra moguće strategije i mere koje bi mogle poboljšati efikasnost nadležnih službi u suočavanju s ovim ozbiljnim pretnjama po sigurnost školske dece i zaposlenih.

„Internet je globalna decentralizovana mreža koju koristi blizu pet i po milijardi ljudi širom sveta. Iako sama decentralizacija predstavlja inherentnu karakteristiku interneta, izazovi proizilaze iz upotrebe različitih servisa anonimnosti. Mediji i otvoreni izvori informacija ukazuju na korišćenje servisa kao što su virtuelne privatne mreže, Proton, i Gerila Mej, čime se omogućava anonimna komunikacija“, kaže Živanović.

„Pored ovih mreža, korisnici često posežu za korišćenjem proxy servera kako bi dodatno prikrili svoj identitet, stvarajući dodatne slojeve privatnosti. Dodatno, postoji zabrinutost u vezi s tehnički naprednim pojedincima koji mogu kompromitovati servere, omogućavajući im da izvrše aktivnosti iz bilo koje tačke na svetu, što predstavlja izazov za policijske službenike“, dodaje on.

Saša Živanović ističe da je problem otkrivanja počenioca nedostatak dokaza

„U ovom slučaju, teško je tvrditi da li je pojedinac ili neka obaveštajna služba odgovorna za sajber napade. Ova situacija predstavlja izazov, posebno u poređenju sa tradicionalnim krivičnim delima poput provala ili razbojništva. U tim slučajevima, obično postoji fizičko mesto izvršenja i tragovi koji omogućavaju analize. Međutim, u sajber napadima, elektronski dokazi su nevidljivi i neopipljivi, mogu se nalaziti bilo gde u svetu, što otežava istragu“, rekao je Živanović.

On ističe da sve zavisi od međunarodne pravne pomoći i saradnje, jer su potrebni elektronski dokazi poput internet protokol adresa.

„Da bi se dobili podaci o korisniku internet protokola, neophodna je naredba sudije koja nalaže vlasniku servera da dostavi relevantne informacije. U Francuskoj je bilo lakše identifikovati počinioce jer su bili učenici koji su koristili mobilne telefone. Međutim, kada se koristi servis anonimnosti, identifikacija postaje izuzetno teška, posebno ako osoba nije tehnički pismena. Primer je upotreba ProtonMail-a, čiji je vlasnik u Švajcarskoj, gde su pravila o zaštiti privatnosti često stroža“ kaže Živanović i dodaje:

„Građani trebaju da budu svesni da te istrage ne zavise od nas, već od međusobne saradnje, a ona je definisana kroz neke pravne mehanizme. Vi danas imate i ljude koje možete unajmiti, hakere, od pojedinca do organizovanih kriminalnih grupa, koje funkcionišu na partnerskim odnosima, u nekim slučajevima mnogo bolje nego poslodavac i njegov zaposleni, gde ih možete angažovati za ovakve stvari“.

Saša Živanović ističe da naša policija preduzima sve mere i dodaje da počinioci mogu i da se ne otkriju nikada.

„Sve preventivne i represivne mere koje primenjuje vrhunska policijska jedinica poput FBI-a nalaze se u domenu dejstava naše policije. Ipak, važno je napomenuti da identifikacija počinilaca nije uvek garantovana, a moguće je da ostane nepoznata. Visok nivo medijske pažnje, iako neophodan za podizanje svesti, može imati i kontraproduktivne efekte, podstičući izvršioce na krivična dela radi postizanja medijske eksponiranosti“, kaže Živanović.

On kaže da širenje panike i slanje pretećih poruka mogu biti motivisani željom za medijskom pažnjom, ali i namerom da se nanese šteta, kako materijalna, tako i nematerijalna.

„Ove aktivnosti ostavljaju ozbiljne posledice na pojedince, izazivajući psihološke probleme i često rezultirajući napuštanjem posla od strane roditelja, čime se prouzrokuju i materijalne štete. U fokusu policijskih napora je proaktivnost, a izazovnost situacije naglašava neizvesnost trajanja takvih događaja. Pitanje koliko će ova borba trajati ostaje otvoreno, bez mogućnosti preciznog odgovora“, zaključuje Saša Živanović u emisiji „Uranak“ na televiziji K1.