Beograd pao na Šangajskoj listi

Ostavite komentar


  1. Ruku na srci mi varamo. Jer na svetu nema iniverziteta kao naših gde strpaju sve fakultete u jednom mestu a i šire. Univerziret je skup sličnih fakulteta često i fizički bliskih gde svaki fakultet ima primarnu delatnost koju vrši i na drugim fakultetima. Npr. matematičari sa matematičkog drže matematiku svim inženjerskim fakultetima. Tako je i lako prelaziti sa fakulteta na fakultet ili mešati predmete sa više njih. To je u Srbiji nemoguće. Jedan usrani FON neće priznati matematiku nekom ko se prebacio sa ETFa jer im se tako može

    1. Руку на срце, ви не знате шта је универзитет. Крените од значења речи универзитет, можда вам се јави.

      1. Grešite, treba iskoristiti resurse svakog fakulteta i potencijal, naravno. Ko se bavi izučavanjem matematike, to je Matematički fakultet i ni jedan profesor na bilo kom drugom fakultetu ne može biti više upućen u matematiku od samog fakulteta i tamo zaposlenih naučnika. Razumeli smo se, objediniti zajedničke predmete na svim fakultetima i prepustiti da predavanja vrse profesori sa baznih fakulteta gde je taj predmet ili oblas izucavanja osnovna, tako štedimo pare, resurse, smanjujemo kirupciju, i povecavamo kvalitet nastave i profesora. Puno je crnogoraca u Srbiji koji su profesori na fakultetima, o njihovom naucnom radu ne treba govoriti, a najmanje o načinu na koji su divedeni i izabrani… Guraju svoje sunarodnike i vrse njihovu protekciju na fakultetima u Srbiji od 1945 po do danas, i nije čufo što mladi i pošteni akademci napuštaju svoju rodnu Srbiju, za razliku od crnogoraca oni nemaju rezervnu državu…

      2. Gde postoji univerzitet koji spaja i društvene i tehničke i prirodne nauke? Od Bogoslovije do Elektrotehnike. I u takom sistemu se svaki fakultet ponaša kao da je sam univerzitet. Oni odrede i cenu studiranja i koje smerove će imati (pa se preklapaju). Univerzitet samo služi kao izgovor za nerad. Ja sam studirao FON i znam da je izgovor što se prevaziđeni programski jezik Cobol još radi bio univerzitet. Znači za tako neku sitnu stvar kao jezik koji se izučava u okviru 1 predmeta kriv je uni a za mnogo krupnije stvari niko uni ne pita. Čista manipulacija. Na kom univerzitetu se predmeti ne mogu preneti sa faksa na faks? Čak u nipodaštavanoj Rumuniji postoji univerzitet tehničkih nauka. U mom gradu Minhanu postoje dva vrhunska univerziteta. Jedan je TMU tehnički orijentisan (otud T) a drugi LMU društveno orijentisan. I što ja polemišem sa osobom koja ni jedan argument ne da već samo lupi nešto da se oseti pametan… A da neradan je dan u Bavarskoj

        1. Готово сви универзитети садрже природне, друштвене и техничке науке. Зато се и зову универзитети.

          1. Dragi profesore Atlagicu, te drustvene nauke na BU upravo obaraju polozaj na Sangajskoj listi.
            Po kom kriterijumu profesori na drustvenim naukama dobijaju zvanje profesora? Po radovima objavljenim u referentnim casopisima? Po bodovima i citatima? Nesto mi se cini da ko to neme ne postoje ni Bolonjsku deklaraciju! Koji su Fakulteti iz drustvenih nauka na Sangajskoj listi? (osim Psihologije i Pedagodije) Gde su filozofi? Gde su pravnici?

  2. Dobro je,
    ipak je mnogo bolje pasti na Šangajskoj nego na Šengenskoj listi!

  3. Na Visokoj poalovnoj školi strukovnih studija u Novom Sadu predaju profesori sa osporenim doktoratima.

      1. Pa problem je što ti ljudi dobijaju platu 80000 dinara, a ne dolaze na posao. Svi ćute, jer je direktorica zaposlila ćerku pokrajinskog sekretara za nauku. Škola posluje u minusu.

        1. ‘Dolaze na posao’? Univerzitet nije pekara! Na Univerzitetu se traze naucna dostignuca i predavanja, a ne prisustvo na poslu! Profesor nije cuvar da mora biti prisutan! Zna se kad su predavanja, kad konsultacije i to je sve!
          Iz ovog razloga i nije svako profesor univerziteta. To su ljudi (ili bi trebalo da budu ljudi) koji zavrse 30-tak godina skolovanja do svoje 35 godine! Nije retko da neko ima vise godina skolovanja od svoje starosti. E, to se placa, i zato profesor ne sedi u kancelariji kao prodavacica u trafici…

          1. Kakva naukq sa plagiranim doktoratima? A ne dolaze na posao znači da ne održavaju nastavu, konsultacije itd.

  4. Sta je sustina pozicije na Sangaskoj listi? Kazu da je to broj radova objavljenih u medjunarodno priznatim naucnim casopisima. Ti radovi bi trebalo da budu rezultat konkretnog istrazivackog rada, ciji su proizvodi nove tehnologije, novi proizvodi, nova znanja. Sta od toga nasi univerziteti daju gradjanima Srbije? Gotovo nista! Sa ovim prodorom sns politikanstva na univerzitete, redukcijom finansiranja i neskrivenom drzavnom promocijom plagijatorstva i kupovine diploma svih vrsta, bg, ali i ostali nasi univerziteti mogu da ocekuju stalni pad na svim svetskim „ekselent“ univerzitetskim listama. Zivi bili, pa videli.

    1. Mitke, izvini, ali ne znas. Na mom fakultetu niko vise ne moze da postane profesor bez radova u medjunarodnom casopisu.
      Ono sto me cudi je da ima fakulteta u okviru BU gde to pravilo ne vazi. Kako to? Po pravilu su to drustvene nauke!

  5. I sve ce vise padati dok konacno ne rasciste lazne doktorate a la Mali itd. Ni bivsi rektor Bumbasirevic niti nova rektorka koja se preklapa nekoliko meseci sa njim (i to je kuriozum) jos nista ne preduzimaju! Kao sto vidimo guranje pod tepih nikome ne koristi osim politicarima!

  6. Ovo je i dalje ODLIČAN rezultat za sve one koji potpisuju svoje afilijacije kao BU. Rezultat ne odgovara bobmastičnom i negativističkom naslovu …….BU je pao ……. BU održava odličnu poziciju i pored svih poteškoća, pa samo treba znati koliko se za nauku izdvaja u RS, to je mizerno malo. Takođe, treba znati da su na listi svi prestižni Univerziteti USA, Francuske, UK, Nemačke, Rusije, Kine itd. A mi smo 302. ove godine, malo li je. U svakom slučaju kolega Nikolić je pojasnio da nismo između 301 i 400, već znamo mi smo trenutno 302. Svaka čast kolegi Nikoliću. Pitam se da li ove informacije koje je kolega izneo znaju u nadležnom Ministarstvu ili bi samo objavili mi smo između 301-400.

    1. Rekao bih da je pad prouzrokovan cinjenicom da je su mnogima bili potrebni radovi koji donose poene za izbor u zvanje. Ovo je prouzrokovano velikom smenom generacija na BU, koja nas je zatekla, zahvaljujuci ratovima 90-tih, u drugoj dekadi ovog veka.
      Sada, kada je taj ciklus zavrsen, broj referentnih radova se delimicno smanjio, odnosno radovi su objavljeni, ali u casopisima sa manjim impakt faktorom.
      Ne mislim da je ovim smanjena produktivnost.
      I, da, rezultat je izuzetan!

  7. O čemu pričate nesretnici….
    Državni program koji se sprovodi od 1987, a intezivno od 1990, kada zaposleni na BU nisu hteli da podrže Mirinog muža kao harizmatskog ratnog vođu, je da to treba rasprčkati, svesti na nivo „zemljoradničke zadruge“. Rečeno učinjeno. Državna politika 1987-2018: „borba protiv Zapadne civilizacije“, „sveti rat“…. šta još uvek se pravite da to ne primećujete. Eto Slovenija sa to malo fakulteta je ipak uspešna država, a to je zato što u stukruti države glavnu ulogu imaju baš ti stručnjaci sa fakulteta, politika za politiku a struke za državu. Ovde je u nas sve politika i to ratna ideologija. Ko nije za ratnu ideologiju, ko nije prorus taj za vlast NE POSTOJI. Struke, profesure su svet za sebe tu nije moguća politička manipulacija, stručnjacima nije moguće prodavati „rog za sveću“! Mi smo naše učene ljude prognali na marginu društva tj. na deponiju…. ama smetaju vlasti pričaju o zapadnoj kulturi, nauci, uređenom društvu, parlamntarizam, 3 grane vlasti, nezavisni mediji…. možeš misliti…..neće da propovedaju ideologiju „pink ratova da brane Rusiju od NATO“….. baksuzi neće da budu „rusi“ oće da ostanu srbi….pa gde to ima….. Ovde fakulteti postoje samo zato da sklone omladinu sa ulice, da decu buntovnu u tom uzrastu, sklone sa ulice….tako su i tretirani nešto kao osnovna seoska školica.

Ostavite komentar


Društvo

Naslovna strana

Naslovna strana za 25. novembar 2024.
Galerija

Pretplati se i postani deo Kluba čitalaca Danasa

Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

Ana Ćurčin, muzičarka

Danas predstavlja pokušaj objektivnosti i relavantnosti prema nekakvoj istini koja bi trebalo da bude jedna vodilja kada je žurnalistika u pitanju.