Beograd pre 80 godina imao 380.000 stanovnika sa 2.530 automobila

Međutim, list Vreme piše i o tome da Beograd te godine ima 380.000 stanovnika sa 2.530 putničkih i 582 teretna automobila. Poslednje tri godine Beograd je dobio 1.500 novih motornih vozila, ali se ocenjuje u tekstu da je to „još uvek mali broj automobila“

Ocenjuje se da su godine ekonomske krize uticale negativno i na razvoj našeg automoblizma. Međutim, broj automobila, dodaju, naglo raste, na šta je uticalo smanjenje takse i carina na automobile, kao i smanjenje cena benzina, te je postalo prijemčivo i srednjem staležu.

„Beograd je varoš motocklista. Broj motocikala neprestano raste. U opadanju je bio samo 1933. i 1934. Međutim, od 1927. do 1937. godine broj motocikala se više nego utrostručio – od 180 na 564“, piše Vreme.

Interesantno je, kako se navodi, da se broj saobraćajnih nesreća nije povećavao sa povećanjem broja vozila u saobraćaju i iznosio je godišnje između 200 i 300.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Pravda donosi zanimljiv tekst o proslavi 18. maja koji nosi naslov „Dan dobre volje“. Naime, podseća se da je na taj dan 1899. godine održana prva konferencija mira u Hagu.

„Konferencija je trebalo da udari temelje međunarodnom pravu po kome će se svi sporovi među narodima i državama rešavati isto onako mirnim putem kao što se na sudovima rešavaju sporovi među građanima jedne države“.

Tada je, dodaje se, stvorena i institucija Međunarodni sud u Hagu da bude merodavan forum za rešavanje mirnim putem nesporatuma i sukoba.

Novinar Pravde ocenjuje da je to „epohalan datum“ i podseća da je na kongresu Svetskog sabora za mir u Briselu 1936. jugoslovenska delegacija predložila da 18. maj bude proglašen za praznik mira celog sveta.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.