Foto: Matea Milošević/Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"Na današnji dan pre tačno 80 godina list Pravda preneo je tekst o izgledu i duhu Beograda iz jednog mađarskog lista, dok je list Vreme pisao o vojnoj nadmoći koju su Englezi pokazali upotrebom bornih kola u borbi protiv Italije u Severnoj Africi.
„Lik Beograda“ glasio je naslov teksta u jednom od najčitanijih budimpeštanskih listova koji je preneo list Pravda.
Urednik ovog lista boravio je u Beogradu i nakon povratka u Mađarsku predočio svojim čitaocima utiske sa svog putovanja.
„Ljudi su tamo iskreni i iskreno se smeju. Ne lažu i nemaju nikakvog talenta za laskanje“, napisao je on.
Najveći poklon svakom strancu u poseti Beogradu je osećaj sigurnosti da može da bude iskren, kako su to i njegovi stanovnici, tvrdio je novinar.
Još jedna od pohvala na račun glavnog grada Srbije bila je da je dosta ljudi govorilo nemački, mađarski ili francuski, što je olakšavalo komunikaciju i snalaženje svim turistima.
U Beogradu je u to vreme živelo oko 30.000 Mađara, a nijedan od sagovornika novinara iz Budimpešte nije imao nikakve žalbe na tretman i život u Beogradu.
Mađarska je bila domaćin mnogih studenata iz Srbije u potrazi za kvalitetnim obrazovanjem, što je zbližavalo dve države i njihove građane.
Beograd je građen bez ikakvog plana, nema jedinstvenog stila i ima dosta grešaka, ali je u razvoju i taj razvoj ne treba prekidati, navodi se u tekstu.
U elegantnijim delovima grada na autora teksta poseban utisak ostavila je vila Nikole Pašića.
Grad je živ i prometan, a pare se brzo troše.
„Bogataši koji jure svojim američkim automobilima isto tako pripadaju Beogradu, kao i siroti Bosanci u opancima“, pisao je Ladislav Beril opisujući duh Beograda.
Puls grada povećavao se na pomen rata.
„Kao pravi ratnički narod, Srbi svakako žele da izbegnu rat, baš zato jer ga dobro poznaju“, zapisao je on tada.
Celokupno izadnje može se čitati na sajtu Narodne biblioteke.
List Vreme pisao je o uspehu britanskih trupa u Severnoj i Istočnoj Africi koja se mogla pripisati ekrazantnoj nadmoći bornih kola.
Prema rečima glavnog komandanta italijanskih trupa, maršala Gracianija, njegove trupe pružile su žestok otpor, ali su se na kraju našle opkoljene britanskim bornim kolima.
Italijanski artiljerijski napadi nisu bili efikasni protiv bornih kola i nisu mogli zadati neki ozbiljniji udarac.
Svi italijanski odredi borili su se, prema svedočenju italijanskog komandanta, do poslednjeg metka.
Neki odredi čak su i žrtvovani i po tri dana opkoljeni držali su liniju kako bi se ostali odredi uspešno povukli.
Italijanska politička javnost primila je sa velikom pažnjom izveštaj maršala Gracianija uz tvrdnje da je Engleska u Severnu Afriku uputila svoje najbolje i najmodernije trupe.
Kako politički zvaničnici, tako su i italijanski mediji na ovakve vesti gledali sa pozitivizmom, izveštavajući da je engleska ofanziva već neutralisana.
Suprotni navodi stranih medija u Rimu su nazivani gnusnom propagandom.
Celokupno izadnje može se čitati na sajtu Narodne biblioteke.
„List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.“
Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
