Beograd više ne vidi zaštitnika u Berlinu

„Naoružati vojsku koja po Rezoluciji 1244 ne sme da postoji je kršenje međunarodnog prava, gaženje zakona Nemačke ali i poruka Srbiji“, rekao je juče ministar Aleksandar Vulin. „Dati oružje šiptarskim teroristima“, napomenuo je Vulin, „čije vođe imaju haške optužnice za ratne zločine a nadati se miru i stabilnosti regiona je ili licemerje ili ludilo“.

„Kada Nemačka pokazuje vojnu silu ceo svet treba da se zabrine za svoju budućnost. Istorija se ponavlja“, poručio je Vulin.

Ova izjava Aleksandra Vulina usledila je kao reakcija na tekst koji je pre dva dana objavio portal Sputnjik, a koji je naknadno preuzelo nekoliko štampanih medija.

U tekstu se ističe da vlasti u Prištini mesecima pregovaraju sa nemačkim obaveštajnim službama o nabavci topova i protivoklopnih raketnih sistema za takozvanu vojsku Kosova, a u fokusu im je i dopuna lakog artiljerijskog oružja i savremeno pešadijsko naoružanje čiji dobar deo Kosovo već poseduje.

U tekstu se posebno naglašava da bi prodajom oružja Kosovu, Nemačka prekršila sopstvenu odredbu iz 1971. godine koja zabranjuje izvoz zemljama koje nisu članice NATO, ali i dodaje da postoji legalan način da se ova odredba zaobiđe.

Naime, istaknuto je da prodaja može da se obavi ukoliko ima dozvolu Saveznog saveta za bezbednost koji predvodi kancelarka Nemačke Angela Merkel. Autor teksta, međutim, ne navodi izvor ove informacije, a ne vidi se ni pokušaj da se ona proveri.

Uz opasku da bi pre bilo kakvog komentarisanja trebalo proveriti verodostojnost ovih podataka, vojni analitičar Vlade Radulović napominje da ne može u potpunosti da odbaci ovu tezu Sputnjika.

– Rekao bih da iz više razloga nije realna nabavka složenijih borbenih sistema, poput nekih raketnih ili PVO sistema. Najpre, Kosovo nema novca za nabavku takvih sistema, a nema ni obučen kadar. Međutim, kupovina manjih prenosnih PVO sistema ili protivoklopnih nije nezamislivo. To nisu tako skupi sistemi, a i pripadnici bezbednosnih snaga Kosova su već prošli izvesne obuke na ovim sistemima, kaže Radulović.

On napominje da takva transakcija ne bi bila neočekivana kada se sagleda u kontekstu činjenice da je Nemačka najznačajniji strateški partner bezbednosnih snaga Kosova.

Reakcija ministra Vulina, sa druge strane, njemu pokazuje da se odnos Beograda i Berlina izmenio poslednjih godina.

– Pre pet ili šest godina naši najviši funkcioneri su u Angeli Merkel gledali najboljeg prijatelja i zaštitnika. Međutim, izgleda da trenutno duvaju drugi vetrovi i da to više nije slučaj. Pritom, nije tajna da Nemačka po pitanju Kosova snažno stoji na stanovištu da bilo kakvo rešenje statusa ne treba da otvori i pitanje promena granica, ističe Radulović.

Za razliku od njega, Zoran Dragišić, profesor na Fakultetu bezbednosti i narodni poslanik u odlazećem sazivu, ističe da je veoma skeptičan povodom autentičnosti informacije o pregovorima Nemačke i Kosova.

– Kosovo nema vojsku i ne bi smelo biti ikakvih pregovora o nabavci protivoklopnog naoružanja. Nemačka kao ozbiljna zemlja ne bi smela da dozvoli sebi da uđe u takve trgovinske aranžmane sa Kosovom. Njihove bezbednosne snage smeju da imaju lako naoružanje, ali nikako ne i protivoklopne sisteme, navodi Dragišić.