Beogradske pumpe prodaju samo po pet litara benzina

Pravda piše kako su železnice u modernom ratu postale pravi ratni materijal. Naime, fabrike neprestano rade a nizovi vagona odlaze prema frontu. Sve fabrike saobraćajnih sredstava proizvode lokomotive i vagone. Železnička mreža Francuske i Nemačke iako razvijena, preopterećena je usled ratnih potreba, a neutralne zemlje takođe trpe ovaj pritisak. Prevozi se roba i naoružanje, premeštaju vojnici sa fronta na front, povlače majke sa decom.

Pravda prenosi da su pumpe iznenada počele da prodaju vozačima samo po pet litara benzina. Vozači su nezadovoljni jer se na pumpama stvaraju velike gužve, a može se desiti da se iznenada zatvore sa opravdanjem da- nema benzina. Takođe, niko ne zna kada će se otvoriti ili zatvoriti. Vozači se žale i na to što moraju istrošiti dodatnog goriva dok odu do druge pumpe po novih pet litara. Smatraju da ovo nema veze sa ograničavanjem potrošnje radi nestašice već predstavlja pripremu za povećanje cena benzina.

Predsednik Ruzvelt izjavio je da ne postoji opasnost da sjedijene Američke Države budu uvučene u rat. Kao dokaz navodi odlaganje prenošenja američkih brodova u Panamu, jer da postoji neka opasnost, verovatno bi transfer brodova bio odobren. Dodaje još da američka neutralnost ne dolazi u pitanje jer svaki Amerikanac ima prava da trguje sa neutralnim državama, piše Pravda.

Celokupno izdanje možete pogledati na linku Narodne biblioteke

Vreme prenosi da je nemačkim podmornicama naređeno da ometu transporte oružja iz Amerike. Britanske službe uhvatile su radio signale kojima se pozivaju podmornice da u što većoj meri ometu ili ukoliko je to moguće sasvim spreče transport. Zbog povećane zaštite transporta, očekuje se da će pomorski rat u Atlantiku biti pooštren.

U Pančevu proslavljen dan oslobođenja. 8. novembra 1918. godine pod vođstvom kapetana Ptra Aračića, srpska vojska je ušla u ovaj grad nagoveštavajući oslobađanje Južnog Banata. Uz proslavu po trgovima i ulicama i bogosluženja u svim crkvama, data je i pomoć sirotinji i štićenicima domova, piše Vreme.

Među listovima Vremena našla se i neobična molba 400 radio pretplatnika- da se struja pušta u podne bar na pola sata kako bi mogli da odslušaju vesti beogradske radio stanice. Oni moraju ujutru da porane kako bi čuli jutarnje vesti, uglavnom bugarske, a kako malo njih zna ovaj jezik ostaju uskraćeni za informacije. Kako radio Sofija završi svoje, odmah se radio Beograd uključuje sa našim vestima i baš tada električna centrala prekida struju. Već su se žalili svojoj opštini, a ona je za njih kažu gluva, pa se nadaju da će ovo uticati na to da se opština pozabavi molbama svojih građana.

Celokupno izdanje možete pogledati na linku Narodne biblioteke

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1939. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.