Beogradski bezbednosni forum

Balkan je poslednjih decenija na mapi globalne bezbednosti redovno zastupljen kao region izvor potencijalnih i realnih sukoba, stradanja, postkonfliktne izgradnje poverenja i pomirenja. Nažalost, balkanizacija je postala sinonim podela i sukoba, nešto kao antonim saradnji i integraciji, što je inače prirodan proces i odgovor na globalizaciju. U tim godinama mi smo se dezintegrisali na zgražavanje ponekad nesnalažljive međunarodne zajednice i što je još gore, nasilno rastajali.

Uprkos brojnim problemima, neke stvari se jesu promenile. Neke lekcije smo naučili te se može čuti na međunarodnim bezbednosnim forumima da je Balkan „skoro uspešna priča“. Sve zemlje su, sa većim ili manjim uspehom i boljom ili lošijom perspektivom, na putu ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji. To ostaje okvir koji jeste za većinu zemalja u perspektivi i gde štošta zavisi od nas, dinamike i kvaliteta reformi, uz naravno paralelno rešavanje nerešenih pitanja i istovremeno jačanje evropske integracije u EU, a samim tim i podrške za nova proširenja.

Da li je znak i zrelosti i istinskog razumevanja ako kažemo da u više od 40 regionalnih inicijativa i struktura učestvuje tzv. zapadni Balkan? Ne sasvim. Pitanja razgraničenja, regionalne saradnje mimo pukog interesa i bez uslovljavanja, izgradnje nacionalnih identiteta bez štete po onog „drugog“, izgradnje modernog, demokratskog, istinski tolerantnog društva još vise u vazduhu i verovatno će biti konačno rešena nadomak članstva u EU.

Zato su organizatori prvog Beogradskog bezbednosnog foruma odabrali sadašnji momenat da postave sebi, susedima i međunarodnim partnerima upravo pitanje: „Balkan i globalna bezbednost: Šta nam je zajedničko a šta nas razlikuje?“ Akcenat je, prirodno, na zajedničkom, ali nećemo izbegavati da razgovaramo, ako ne i damo odgovore, o pitanjima koja su predmet sporenja. Prvo će dvadeset mladih naučnika iz celog regiona, na jednodnevnom skupu pred svečano otvaranje Foruma, razmatrati kompleksnost savremenih međunarodnih, evropskih i regionalnih odnosa sa posebnim osvrtom na bezbednosne izazove na zapadnom Balkanu, izgradnju država i održavanje mira, izazove reforme sektora bezbednosti, dejstvu spoljne i bezbednosna politike EU na Balkanu i položaj Balkana u evropskoj bezbednosnoj arhitekturi.

Ne treba zaboraviti drugi motiv organizatora foruma – Beogradskog fonda za političku izuzetnost, Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i Evropskog pokreta u Srbiji – da se naši nacionalni i regionalni donosioci odluka, stručnjaci i istraživači bezbednosnih i spoljnopolitičkih pitanja, podstaknemo da posmatraju regionalnu bezbednost u širim okvirima, koji prevazilaze granice nacionalnih država, balkanskog regiona, pa i evropskog kontinenta. Zato više od 70 govornika, predstavnika evropskih država, EU i NATO, evropskih i svetskih instituta, parlamentaraca, novinara učestvuje u četiri glavna panela, osam večernjih sesija i jednom ministarskom panelu. Teme su povezane ali brojne: od koristi regionalne saradnje, globalnih bezbednosnih izazova, evropske bezbednosne perspektive, žena lidera u sektoru bezbednosti i Balkana kao bezbednosnog partnera, do energetske bezbednosti u jugoistočnoj Evropi, događanja u arapskom svetu i njihovih posledica, do odnosa Rusije i Evrope, te uloge NATO, Turske i medija u regionu i procesima stabilizacije međusobnih odnosa.

Autorka je generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji