Beogradski centar za ljudska prava: Stanje u Srbiji se pogoršava 1Foto:Beta

Stanje ljudskih prava u Srbiji se pogoršava zbog nedostatka dijaloga u društvu i gubitaka poverenja građana u državne institucija, ocenila je danas profesorka Vesna Petrović, iz Beogradskog centra za ljudska prava.

Petrović je predstavljajući u Beogradu izveštaj „Ljudska prava u Srbiji 2019“, koji je ona uredila, kao primere lošeg stanja ljudskih prava navela rečnik poslanika Skupštine Srbije kada govore o novinarima, sudijama, glumcima i drugim neistomišljenicima, kao i donošenje zakona bez javnih rasprava i „leks specijalise“ koji imaju koruptivne odredbe.

„Mislili smo da će se nešto promeniti kada je otvoreno Poglavlje 23 (o pravosuđu i osnovnim pravima u pregovorima Srbija-EU)“, međutim, pošto se septembra 2019. godine sa mesta šefice tima Srbije za pregovore sa EE povukla Tanja Miščetić, „još nema pomaka da će je neko zaminiti, u prošloj godini su otvorena samo dva poglavlja, a javnost ne zna ko je pregovarač“, rekla je ona.

Novinar i jedan od autora izveštaja, Ivan Protić izjavio je da se ionako teško stanje u medijima u Srbiji drastično pogoršalo što je, kako je naveo, višegodišnji trend.

„Zabeleženo je najmanje 110 incidenata s novinarima, od toga jedan pokušaj ubistva. U drugoj polovini 2019. evidentirano je 5.057 prekršaja profesionalnog kodeksa, više za jednu šestinu u odnosu na isti period 2018. godine“, rekao je Protić.

Dodao je da je porastao broj optužbi na račun novinara koji kritički izveštavaju o vlasti i podsetio da je grupa novinara iz Srbije podnela predstavku Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu zbog negativne kampanje koju vode provladini mediji, a u kojoj su nazvani „strani plaćenici“ koji žele da „stvore haos“, „sprovedu nasilje“ i „ubiju predsednika“.

Naglasio je da je „ogoljena namera“ vlasti da kontroliše sve kanale javne komunikacije i naveo primere državnog monopola nad medijima koji vlast koristi.

„Pokušaj jačanja kontrole je i skandal s novom Medijskom strategijom koja je na brzinu poslata u Brisel, bez ijednog prihvaćenog zahteva medijskih udruženja, a premijerka Srbije Ana Brnabić je to pravdala greškom njenih činovnika. Uz to ide održavanje u životu zakonski ugašene novinske agencije Tanjug, koja uživa prednost u dobijanju informacija u odnosu na druge dve agencije i finansira se od strane vlasti o kojoj piše samo pohvalno“, kazao je Protić.

Protić je, na jednoj strani, pomenuo izveštaje Evropske komisije, Svetski indeks medijskih sloboda Reportera bez granica Srbija, Fridom haus Srbija, koji navode da na polju medija u Srbiji nema napretka, a na drugoj strani je podsetio na ocene državnih zvaničnika, koji kažu da su zadovoljni stanjem u medijima i da nema „medijskog mraka“, da su pluralizam i iznošenje drugačijeg vidjenja stvari dobro uređeni.

Jedan od autora izveštaja, Dušan Pokuševski iz Beogradskog centra za ljudska prava, osvrnuo se na pravo na privatnost za šta je kao primer izneo nedavnu aferu „Nedeljnik“: da je ministar odbrane Aleksandar Vulin presreo privatnu prepisku urednika tog lista i bivšeg ministra odbrane Dragana Šutanovca i javno je komentarisao.

„Kako su došli do tog teksta? Kako je kanal komunikacija postao dostupan svima?, pitao je Pokuševski.

Kao drugi primer je naveo da je zamenik gradonačelnika Beograda, Goran Vesić, prošle godine na konferenciji za novinare izneo detalje interne prepiske unutar redakcije televizije N1.

Pokuševski je upitao da li postoji adekvatna kontrola službi bezbednosti u Srbiji.

Naveo je primer rada Odbora Skupštine Srbije za kontrolu službi bezbednosti koji „u izveštajima nema zamerku na rad službi bezbednosti, a nisu se ni bavili svojim nadležnostima, hvalili su rad predsednika Srbije Vučića na očuvanju teritorijanog integriteta Srbije i uručivali ordenje pojedincima“, kazao je on.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari