Beogradski lekari traže da se njihov položaj poboljša

List Vreme pre 80 godina pisao je da je Ljubica Cermanović u ime te grupe lekara, uputila svim kolegama u Beogradu poziv na konferenciju.

U tom pozivu se tvrdi da uprava Lekarske komore nije dosad ništa uradila da se položaj lekara poboljša.

Dalje se nabrajaju, tačka po tačka, sve one stvari koje komora nije smela da dozvoli. Komora je dopustila da veliki broj lekara radi besplatno.

Nije vodila računa o zaposlenju lekara. Nije ulagala protest zbog nepravednog otpuštanja iz službe, nije stala na put ni mnogobrojnim privilegijama koje uživaju pojedinci.

Dozvolila je patentirane prihode nekih lekara, nije vodila računa o broju honorara pojedinih lekara i slično.

Ovu akciju prihvatio je veći broj lekara iz Beograda, Zemuna i Pančeva, koji traže da uprava Lekarske komore ustane u odbranu staleških interesa.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Pravda pisao je pre 80 godina o pticama koje uče da govore uz pomoć gramofonskih ploča.

Tvrdi se da italijanski prodavci ptica najpre nauče ptice da govore.

I zaista najinteresantniji primerci ptica koje govore nalaze se u Italiji.

Ali u poslednje vreme upotrebljavaju se u tu svrhu gramofonske ploče.

Papagaji i gavrani, i sada kao i ranije, najpre nauče da govore. Ali i druge vrste ptica mogu da nauče sasvim pravilno govoriti.

Razume se, da one u početku nisu svesne šta su izgovorile, ali posle dužeg vremena se nauče da sasvim pravilno odgovoraju na pitanja. To čine iz navike, a ne svesno.

Ranije se govorilo da ptice lakše nauče da govore kada im se preseče resica ispod jezika.

Ali zoolozi su došli do zaključka da ove tvrdnje nisu tačne. Ako mogu, one nauče da govore ili uopšte nikada ne nauče.

Isto tako, kao što neki ljudi nauče da sviraju, a neki drugi nikad ne mogu da nauče.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.