Beogradski umetnici o dilemi: „Otići ili ostati?“

Beogradska umetnička radionica BURA insipiracju za ovu temu našla je u trenutnoj atmosferi vezanoj za migrante koji borave u glavnom gradu.

„Razmišljajući o tome ko se najviše bori sa dilemom ’Otići ili ostati’, shvatili smo da su to migranti, a slučajno se potrefilo da je galerija ’O3ON’ blizu mesta na kome su smešteni. Mi ćemo im pokloniti Art free pasoše, koji nude boravak na slobodnoj teritoriji umetnosti, gde nema problema koji obično prate ljude kada odlaze u inostranstvo, kao što su jezička i kulturna barijera – u umetnosti smo svi slobodni“, priča Dragana Nikoletić, umetnička direktorka Beogradske umetničke radionice BURA.

Ona je sa svojim koleginicima migrantima delila pasoše u koje su oni upisivali svoja imena, mesta sa kojih dolaze i mesta na koja žele da odu. Taj pasoš bi trebalo da im nudu neki osećaj sigurnosti da su, ako su deo sveta umetnosti, sigurni bilo na kom delu sveta da se nalaze.

Izložbu „Should I stay or should I go?“ čine radovi 16 autora koji se na različite načine bave ovom temom. Obuhvatili su je i u širem kontekstu, pa se bave i nasiljem u porodici, gde se žena nekada i godinama pita da li da ostane ili da ode.

„Neki se bave i odlaskom u smrt kao finalnom odlukom, imamo umetnicu koja je obradila Hamletovu dilemu ’biti ili ne biti’, neko je pak govorio o svom neodlučnom karakteru u momentu kada je ostavljao roditelje i tako dalje“, priča Nikoletić i dodaje da je „Otići ili ostati“ dilema koja nas muči celog života, da se često dešava da se neko ko donese odluku kasnije i pokaje.

„Polazna tačka nam je bila velika migratorna sila koja se neće smanjiti, kako čujem, ni ulaskom EU, jer jednostavno ljudi traže bolje, sanjaju da je negde bolje, a kada se tamo nađu, kasno je da se vrate. Dešava se da ljudi žrtvuju svoj život da bi njihovoj deci bilo bolje tamo negde gde odu. Postoje i slučajevi povratka, jer, na kraju krajeva – to si, što si. Možda su ekonomski uslovi negde bolji, ali postoje i tamo uvek neki problemi. Tako da nas dilema ’Otići ili ostati’, definitivno prati ceo život“, kaže Nikoletićeva.

U poslednje vreme dosta je poziva na mržnju prema migrantima preko društvenih mreža, mnogo je ljudi koji javno iskazuju negativan stav prema boravku ovih ljudi u našoj zemlji.

„Treba raditi istraživanje na temu zašto postoje reakcije poput poziva na linč migranata, pa i direktne pretnje. Najbolja poruka za ljude koji imaju negativna osećanja prema migrantima je da pokušaju da se stave u njihovu poziciju i razmisle kako bi se oni osećali kada bi došli na potpuno nepoznatu teritoriju gde nemaju nikog svog, a da se celokupna ili deo javnosti okrene protiv njih. Sigurno im ne bi bilo lepo. Treba i da se zapitaju zašto imaju negativna osećanja, pretpostavljam da to nije mržnja, nego im nešto drugo fali, pa to kompenzuju uobličavajući u animozitet prema migrantima“, priča ova beogradska umetnica i dodaje da bi umetnost možda mogla da pomogne u takvoj situaciji i da skrene fokus sa ružnih tema na nešto što oplemenjuje i obogaćuje.

Nikoletićeva dodaje da su teme vezane za migrante vrlo zahvalne sa umetničke i filozofske strane, što je potvrdila debata koju su održali u biblioteci „Milutin Bojović“, na kojoj je učestvovalo pet govornika različitih starosnih struktura i sa različitim iskustvima vezanih za odlazak iz zemlje.

„Bukvalno su se podelili po stavovima: stariji koji su iskusili odlaženje zagovarali su stav da treba živeti ovde jer im je poznat kulturološki koncept. Mlađi su smatrali da je bolje otići. Na kraju je zaključeno da je najbolje da se ode pa da se vrati. Mi nameravamo da u naredom periodu razgovaramo sa migrantima o tome šta su sve poneli iz svoje zemlje. Smatramo da bi to pomoglo u ostvarenju boljeg odnosa sa građanima naše zemlje, jer kada čovek upozna najintimniji deo neke osobe, onda je bolje i razume. To bi možda bio način da se smanji zazor od migranata, odnosno taj strah od nepoznatog“, poručila je naša sagovornica.

Kako kaže, postoji velika razlika u situacijama kada može da se bira da li otići ili ostati i onih kada neko mora da ode iz svoje zemlje.

„O tome govori jedan komentar na tekst o otvaranju naše izložbe, u kome čovek kaže: ’Blago vama kada možete da birate, ja sam morao da odem, inače bih bio uhapšen’. U sličnoj, ako ne i mnogo goroj situaciji su ljudi koji dolaze u Beograd, koji im je usputna stanica do ispunjenja sna – Zapada. O tome se ne misli dovoljno, reaguje se teorijama zavere, a ne dao bog nikome da bude u njihovoj koži, da moraju da odu iz svoje zemlje“.

Beogradska umetnička radionica BURA postoji od 2000-te godine i čini je grupa novinara i umetnika. Kako kažu, uža specijalnost im je pronalaženje napuštenih objekata i pretvaranje u galerijski prostor. Često im se nameće potreba da reaguju na različite društvene situacije, pa su tako štitili zanatsko naselje, odnosno niz objekata na Čuburi koje su hteli da sruše. Oni su napravili izložbu, da bi skrenuli pažnju javnosti na ovaj problem. Boravak migranata u Beogradu je još jedna društvena situacija na koju su rešili da reaguju koristeći umetnost kao oružje.